Prema novom članku u Reviev of Economic Studies, široko usvajanje tehnologije rada od kuće imalo je dramatične posledice po američki život.
Koristeći model ravnoteže u kojem ljudi biraju gde će da žive i kako da rasporede svoje vreme između rada kod kuće i u kancelariji, istraživači ovde otkrivaju da je pandemija izazvala značajno povećanje relativne produktivnosti onih koji rade od kuće. Ova promena je povećala cene stanovanja, smanjila troškove zakupa kancelarija i trajno će povećati nejednakost u prihodima i promeniti gde ljudi žive u oblasti metroa.
Pandemija COVID-19 ubrzala je široko usvajanje tehnologija koje su omogućile domaćinstvima da rade od kuće. Posmatrači očekuju da će obim ovog posla biti nekoliko puta veći nakon pandemije nego pre pandemije. Istraživači ovde postuliraju da je masovno usvajanje tehnologije rada na daljinu povećalo produktivnost onih koji stalno rade od kuće u odnosu na rad u kancelariji.
Ova poboljšana produktivnost nije istinita u svim aspektima rada. Većina radnika može lako da obavlja rutinske radne zadatke od kuće. Saradnički rad, s druge strane, verovatno će biti lakši u kancelariji, s obzirom na poteškoće u zakazivanju svake interakcije sa kolegom dok ste kod kuće. Iako je često lakše obaviti dobro definisan zadatak kod kuće, možda je lakše započeti zajednički zadatak u kancelariji.
Istraživači dokumentuju da rad od kuće nije nova pojava. Umesto toga, počevši od najmanje ranih 2000-ih, neki radnici su provodili mali deo radnih dana u potpunosti radeći od kuće, a ovaj deo radnika se vremenom povećavao do pandemije COVID-19. U 2019. godini, oko 5% punih dana koje su svi radnici radili su radili od kuće, sa velikim razlikama u obrazovnim grupama: 9% dana za radnike sa diplomom ili više, 10% za radnike sa visokim stepenom stručne spreme i samo 2 % za radnike sa srednjom ili nižom stručnom spremom.
Za razliku od sporog trenda punog radnog dana od do 2019. godine, druga istraživanja su procenila da su se puni dani rada od kuće učetvorostručili u odnosu na period pre pandemije (2019.) do danas (2022. i kasnije). Istraživanje ovog rada procenjuje da je poboljšanje ukupne faktorske produktivnosti jednog dana VFH u odnosu na dan u kancelariji koji je potreban da se generiše četvorostruko povećanje broja dana rada od kuće veliko: 48% za radnike niske kvalifikacije i 82% za visoko kvalifikovane radnike.
U radu se nalazi da ova promena relativne produktivnosti uzrokuje veliki, trajni pomak ka radu od kuće i dalje od posla u kancelariji. Ova promena je smanjila potražnju za kancelarijskim prostorom i dovela do pada zakupnina kancelarija za oko 7% u centralnim poslovnim okruzima. Istovremeno, stambene kirije rastu, posebno u spoljnim predgrađima, zbog povećane potražnje za kućnim kancelarijskim prostorom. Ovo se pretvara u povećanje troškova stanovanja od 14% u oblastima u blizini centra i 24% u predgrađima.
Sve u svemu, model sugeriše da će pandemija dovesti do većeg doživotnog prihoda za radno sposobno stanovništvo jer je primorala mnoga domaćinstva da rade kod kuće, što je zauzvrat poboljšalo produktivnost onih koji rade od kuće, a time i prihode za te radnike. Dok autori spekulišu da bi se ovi dobici u produktivnosti na kraju desili, pandemija je ubrzala proces.
