Godina 2024. predstavlja najveću izbornu godinu ikada, sa preko 4 milijarde ljudi koji imaju pravo glasa na izborima širom sveta. Istovremeno, dezinformacije i polarizacija na društvenim medijima postavljaju izazove bez presedana za demokratski proces. Nova studija, sprovedena na Univerzitetima Aalto i Helsinkiju, istražuje kako stvarni svetski događaji utiču na online diskusije, koristeći rat u Ukrajini i pristupanje Finske NATO-u kao studije slučaja za razumevanje kako dezinformacije pojačavaju polarizaciju.
Studija je analizirala finski Tviter prostor i diskusije o NATO-u neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Istraživači su primetili da je invazija dovela do brzog povećanja podrške pridruživanju NATO-u, ali je istovremeno pojačala polarizaciju. Analiza pokazuje da su spoljne pretnje mogle privremeno premostiti partijske podele, ali su mehurići dezinformacija ostali neintaktni, sugerirajući da ljudi unutar tih mehurića imaju ograničenu komunikaciju sa drugima izvan njihovog balona, što ojačava njihova prethodna uverenja.
Ovi nalazi imaju šire implikacije za političke kampanje i demokratske procese u svetu, posebno u kontekstu rasta dezinformacija i polarizacije na društvenim medijima. Studija ističe potrebu za razumevanjem uticaja dezinformacija na političku klimu i za razvojem strategija za suočavanje sa njihovim štetnim posledicama.
