Migrena se često nedovoljno dijagnostikuje i ne leči, a čak i kada se leči, može biti teško lečiti dovoljno rano, kao i pronaći strategije za sprečavanje napada. Nova studija razmatra načine da se preciznije predvidi kada će se migrena pojaviti – korišćenjem mobilnih aplikacija za praćenje sna, energije, emocija i stresa – kako bi se poboljšala sposobnost sprečavanja napada. Studija je objavljena u onlajn izdanju časopisa Neurologija.
Studija je otkrila da su loš percipirani kvalitet sna, kao i lošiji kvalitet sna prethodne noći od uobičajenog, bili povezani sa povećanim rizikom od migrene sledećeg jutra. Niži nivo energije od uobičajenog prethodnog dana takođe je bio povezan sa glavoboljom sledećeg jutra. Ti faktori nisu doveli do povećanog rizika od migrene u popodnevnim ili večernjim satima. Jedini prediktori popodnevne ili večernje glavobolje bili su povećani nivoi stresa ili energija veća od proseka prethodnog dana.
„Ovi različiti obrasci prediktora jutarnjih i kasnijih glavobolja naglašavaju ulogu cirkadijalnih ritmova u glavobolji“, rekla je autorka studije dr Ketlin R. Merikangas sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, deo Nacionalnog instituta. zdravlja u Bethesdi, Merilend. „Nalazi nam mogu dati uvid u procese koji su u osnovi migrene i pomoći nam da poboljšamo lečenje i prevenciju.“
U studiji je učestvovalo 477 ljudi starosti od sedam do 84 godine, uključujući 291 žensku učesnicu. Putem mobilne aplikacije, učesnici su zamoljeni da ocene svoje raspoloženje, energiju, stres i glavobolju četiri puta dnevno tokom dve nedelje. Takođe su ocenjivali kvalitet sna jednom dnevno i nosili monitore za spavanje i fizičku aktivnost. Skoro polovina učesnika je imala istoriju migrene, a 59% je imalo najmanje jedan jutarnji napad glavobolje tokom studije.
Ljudi sa lošijim percipiranim kvalitetom sna u proseku su imali 22% povećane šanse za napad glavobolje sledećeg jutra. Smanjenje uobičajenog kvaliteta sna po sopstvenom izveštaju je takođe povezano sa 18% povećanom šansom za napad glavobolje sledećeg jutra. Isto tako, smanjenje uobičajenog nivoa energije prethodnog dana bilo je povezano sa 16% većom šansom za glavobolju sledećeg jutra.
Nasuprot tome, veći prosečni nivoi stresa i znatno veća energija nego obično prethodnog dana bili su povezani sa 17% povećanom šansom za glavobolju sledećeg popodneva ili uveče. Nakon razmatranja sna, energije i stresa, ni anksiozno ni depresivno raspoloženje nisu bili povezani sa napadima glavobolje.
„Iznenađujuće, nismo pronašli vezu između simptoma anksioznosti i depresije kod osobe – bilo da ima više simptoma ili da ima više simptoma od proseka – i njihove verovatnoće da će sledećeg dana imati napad migrene“, rekao je Merikangas.
„Možda najzanimljivije, glavobolje su bile povezane sa samoprocenjenim kvalitetom sna, a ne sa stvarnim merama obrazaca spavanja. Ovo naglašava važnost percipiranih fizičkih i emocionalnih stanja u osnovnim uzrocima migrene.“
„Naša studija pokazuje važnost praćenja promena spavanja kao prediktora napada glavobolje“, rekao je autor studije Tarannum M. Lateef, MD, iz Nacionalnog zdravstvenog sistema dece u Vašingtonu, D.C. „Upotreba aplikacija koje prate san i drugo zdravlje, ponašanja i emocionalna stanja u realnom vremenu mogu pružiti vredne informacije koje nam mogu pomoći da upravljamo migrenom.“
Ograničenje studije je da su učesnici praćeni u kratkom vremenskom periodu.
