Ateroskleroza, hronična inflamatorna bolest unutrašnjih zidova krvnih sudova, odgovorna je za mnoga kardiovaskularna stanja. Dendritske ćelije, koje deluju da prepoznaju strane supstance u telu i podižu imuni odgovor, igraju važnu ulogu u bolesti. Oni proizvode signalni protein CCL17, hemokin, koji utiče na aktivnost i pokretljivost T ćelija, koje prate inficirane ćelije u telu i napadaju patogene. Međutim, CCL17 takođe može promovisati kardiovaskularne patologije.
Ljudi koji pate od kardiovaskularnih bolesti, ili su posebno podložni takvim bolestima, imaju povišen nivo signalnog proteina. Kod ljudi i miševa, povišeni nivoi CCL17 u serumu su povezani sa povećanim rizikom od ateroskleroze i inflamatornih oboljenja kardiovaskularnog i digestivnog sistema.
Međutim, naučnici još nisu uspeli da utvrde kako tačno CCL17 koji proizvode dendritske ćelije reguliše T ćelije.
Tim koji predvode istraživači LMU Christian Veber i Ivonne Doring demonstrirao je nove mehanizme koji su uključeni u razvoj inflamatornih kardiovaskularnih bolesti. Njihova studija je upravo objavljena u časopisu Nature Cardiovascular Research.
„Iz našeg prethodnog rada znamo da genetski nedostatak ili blokada antitela CCL17 ometaju napredak ateroskleroze“, kaže Veber, direktor Instituta za kardiovaskularnu prevenciju u bolnici Univerziteta u Minhenu i jedan od vodećih autora novog rada.
Ranije se znalo da samo jedan signalni receptor doprinosi regrutovanju i funkcijama T ćelija. Međutim, ako ovaj receptor nedostaje, telo nije zaštićeno od negativnih efekata CCL17, kao što je Veberov tim uspeo da pokaže u studiji na mišu.
Miševi koji nisu posedovali dotični receptor nastavili su da imaju isti stepen bolesti izazvane CCL17. Ako je signalni protein delovao direktno i isključivo na ovaj receptor, onda bi njegovo utišavanje trebalo da ima iste efekte kao i odsustvo CCL17.
Shodno tome, mora postojati još jedan signalni put u koji je uključen CCL17, a istraživači su demonstrirali i opisali upravo takav put u toku nove studije. „Pružamo jasne dokaze da CCL17 deluje preko alternativnog receptora sa visokim afinitetom, čime se pokreće signalni put koji dovodi do supresije antiinflamatornih, takozvanih regulatornih T ćelija“, objašnjava Veberov kolega i prvi autor Doring.
Ove T ćelije tada više ne bi mogle da se bore sa vaskularnim upalama. Ciljanjem i inhibicijom pojedinačnih receptora ispitivanog signalnog puta u toku svojih eksperimenata, autori su uspeli da pokažu da ovaj mehanizam igra odlučujuću ulogu u negativnim efektima CCL17.
Veber je uveren da se time postiže veliki korak napred u razumevanju inflamatornih bolesti. „Put reakcije koji smo identifikovali predstavlja veoma relevantan mehanizam u hroničnim inflamatornim bolestima i mogao bi biti važna polazna tačka za širok spektar terapijskih intervencija.“
