Istraživači sa univerziteta u Bazelu i Cirihu otkrili su genetski materijal patogena Treponema pallidum u kostima ljudi koji su umrli u Brazilu pre 2.000 godina. Ovo je najstarije potvrđeno otkriće ovog patogena do sada i dokazuje da su ljudi patili od bolesti srodnih sifilisu – poznatim kao treponematoze – mnogo pre Kolumbovog otkrića Amerike.
Novi nalazi, objavljeni u časopisu Priroda, dovode u pitanje prethodne teorije o širenju sifilisa od strane španskih konkvistadora.
Istorija nastanka i širenja zaraznih bolesti bila je od velikog značaja za globalno zdravlje i pre pandemije COVID-19. Sa savremenim laboratorijskim metodama, istraživači sada mogu da otkriju i najsitnije tragove DNK iz patogena u praistorijskim nalazima. To znači da mogu pratiti kako su se ovi patogeni istorijski širili i njihov evolutivni razvoj.
Međunarodna istraživačka grupa koju je predvodila profesorka Verena Šuneman sa Univerziteta u Bazelu, ranije na Univerzitetu u Cirihu, u saradnji sa ETH Cirihom i univerzitetima u Beču i Sao Paulu, ispitala je praistorijske kosti četiri osobe koje su umrle pre 2.000 godina u priobalni region Santa Caterina u Brazilu. Kod nekih osoba otkrivene su vidljive patološke promene na praistorijskim kostima, što bi moglo da ukaže na to da pokojnici boluju od bolesti slične sifilisu.
Istraživači su koristili zubne alate za bušenje kako bi u sterilnim uslovima uklonili male uzorke kostiju. Iz tih uzoraka izolovali su praistorijski genetski materijal (drevni DNK) koji pripada patogenu sifilisa. Njihova studija pokazuje da se svi bakterijski genomi koji su istraženi mogu pripisati soju Treponema pallidum endemicum – to jest, patogenu koji dovodi do bejela.
Treponematoze su grupa zaraznih bolesti koja uključuje polno prenosivu bolest sifilis. Dok sifilis kao venerična bolest predstavlja globalni zdravstveni rizik, bejel, koji se širi kontaktom s kožom, danas se javlja samo u veoma sušnim regionima Afrike i Azije.
„Naša studija je uspela da pokaže da je endemski sifilis već bio prisutan u vlažnim zonama Brazila pre oko 2.000 godina“, kaže Šuneman. To znači da su ljudi već postajali zaraženi endemskim sifilisom, verovatno preko kontakta sa kožom, više od 1.000 godina pre dolaska Kolumba u Novi svet.
Među specijalistima i istoričarima medicine i danas se vode intenzivne rasprave o tome da li su mornari i vojnici Kristifora Kolumba preneli polno prenosivi sifilis iz Novog sveta u Stari po povratku 1492. godine. Bolest se brzo širila od kraja 15. veka pa nadalje, posebno u lučki gradovi.
„Činjenica da nalazi predstavljaju endemski tip bolesti treponeme, a ne polno prenosivi sifilis, ostavlja poreklo spolno prenosivog sifilisa još uvek nerazjašnjenim“, kaže Kertu Majander, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Bazelu i jedan od vodećih autora studije. studija. Međutim, autori smatraju da postoji mnogo toga što sugeriše da su treponematoze već bile rasprostranjene u Evropi pre Kolumbovog vremena.
„Pošto nismo pronašli nijedan polno prenosiv sifilis u Južnoj Americi, teorija da je Kolumbo doneo sifilis u Evropu deluje malo verovatnije“, slaže se Šuneman. U stvari, ranija otkrića njene grupe, na primer u Finskoj i Poljskoj, sugerišu da su neki oblici treponematoze već postojali i u Evropi.
Mnoge vrste bakterija razmenjuju osobine koje su od evolucione koristi preko onoga što je poznato kao horizontalni transfer gena ili rekombinacija. Poređenje praistorijske DNK u kostima iz Brazila i današnjih patogena pokazuje da su se takvi događaji rekombinacije zaista desili.
