Tretmani protiv raka, uključujući hemoterapiju, osim što ubijaju veliki broj tumorskih ćelija, takođe rezultiraju stvaranjem ostarelih tumorskih ćelija (koje se nazivaju i „zombi ćelije“). Dok se stare ćelije ne reprodukuju, one, nažalost, stvaraju povoljno okruženje za širenje tumorskih ćelija koje su možda izbegle efekte hemoterapije i na kraju rezultiraju ponovnim rastom tumora.
Međunarodni tim istraživača predvođen dr Manuelom Seranoom iz IRB Barcelone opisao je u Nature Cancer kako ćelije raka koje su stare nakon hemoterapije aktiviraju protein PD-L2 da bi se zaštitile od imunog sistema dok regrutuju ćelije supresora imuniteta. Ovo poslednje stvara inhibitorno okruženje koje narušava sposobnost limfocita da ubija ćelije raka.
Na osnovu ovih nalaza, naučnici su se zapitali kakav bi bio efekat inaktivacije PD-L2. Zanimljivo je da imuni sistem brzo eliminiše stare ćelije kojima nedostaje PD-L2. Ovo presreće sposobnost ćelija koje stare da stvore imunosupresivno okruženje i, kao rezultat, limfociti zadržavaju svoj puni kapacitet da ubiju one ćelije raka koje su možda izbegle efekte hemoterapije.
„Blokiranjem PD-L2 u modelima miševa, videli smo da je hemoterapija efikasnija protiv raka. Ovo otkriće otvara put za razmatranje upotrebe potencijalnog inhibitora PD-L2 kao pomoćnog sredstva u lečenju ove bolesti“, objašnjava dr. Manuel Serano, trenutno u Altos Labs (Kembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo).
Studija je rađena korišćenjem ćelijskih linija i životinjskih modela melanoma, raka pankreasa i dojke.
Ćelijsko starenje je proces koji se javlja prirodno tokom starenja i uobičajen je u kontekstu terapija raka. Većina ovih tretmana (kao što su hemoterapija i radioterapija) deluju tako što izazivaju veliko oštećenje ćelija i, kao rezultat, dovode do starenja ćelija, posebno unutar tumora. Tim naučnika će sada proučavati da li stare ćelije povezane sa starenjem organizma takođe pokazuju povišene nivoe PD-L2.
„Iako je potrebno više eksperimenata da bi se okarakterisala uloga ovog molekula u različitim tipovima karcinoma kod ljudi, ovaj rad je poboljšao naše razumevanje uloge PD-L2 i interakcije senescentnih ćelija sa imunološkim sistemom“, objašnjava dr Hoze Alberto Lopez, postdoktorski istraživač iz iste laboratorije i prvi autor rada zajedno sa dr Selimom Čaibom.
Godine 2024. dr Lopez će pokrenuti novu laboratoriju u Centru za istraživanje raka u Salamanci, zajedničkom poduhvatu Univerziteta u Salamanci i CSIC-a. Dr Chaib je sada na klinici Maio, u Minesoti (Sjedinjene Države).
Ovaj rad je sproveden u saradnji sa grupama koje su predvodili dr. Joakuin Arribas, Alena Gros i Marija Abad na Institutu za onkologiju Vall d’Hebron (VHIO). Dr Arribas je sada direktor Istraživačkog instituta Hospital del Mar (IMIM), a dr Abad radi u Altos Labs.
Tim predvođen dr. James Kirkland i Tamara Tchkonia sa klinike Maio doprineli su ovoj studiji važnim podacima. Ovaj posao je takođe uključio kompaniju Rejuveron Senescence Therapeutics, koja razvija antitela protiv PD-L2 za kliničku upotrebu i ima centralne kancelarije u Cirihu i Barseloni.
