Obrazovanje spašava živote bez obzira na godine, pol, lokaciju i socijalno i demografsko poreklo. To je prema najnovijoj i najvećoj studiji te vrste objavljenoj u The Lancet Public Health
Istraživači su znali da oni koji steknu viši nivo školovanja žive duže od drugih, ali do sada nisu znali u kojoj meri. Ono što su otkrili je da rizik od smrti opada za 2% sa svakom dodatnom godinom obrazovanja. To znači da su oni koji su završili šest godina osnovne škole imali manji rizik od smrti u proseku za 13%. Nakon završetka srednje škole, rizik od umiranja smanjen je za skoro 25%, a 18 godina obrazovanja smanjilo je rizik za 34%.
Istraživači su takođe uporedili efekte obrazovanja sa drugim faktorima rizika kao što su zdrava ishrana, pušenje i konzumiranje previše alkohola, i otkrili su da je zdravstveni ishod sličan. Na primer, korist od 18 godina obrazovanja može se uporediti sa jedenjem idealne količine povrća, za razliku od toga da se povrće uopšte ne jede. Ako uopšte ne idete u školu, toliko je loše za vas kao da pijete pet ili više alkoholnih pića dnevno ili pušite deset cigareta dnevno tokom 10 godina.
„Obrazovanje je važno samo po sebi, ne samo zbog koristi po zdravlje, ali sada je mogućnost da se kvantifikuje obim ove koristi značajan napredak“, rekao je dr Terje Andreas Eikemo, koautor i šef Centra za globalno Istraživanje zdravstvenih nejednakosti (CHAIN) na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije (NTNU).
Dok su koristi od obrazovanja najveće za mlade ljude, oni stariji od 50, pa čak i 70 godina i dalje imaju koristi od zaštitnih efekata obrazovanja.
Istraživači nisu pronašli značajnu razliku u efektima obrazovanja između zemalja koje su dostigle različite faze razvoja. To znači da je više godina obrazovanja jednako efikasno u bogatim zemljama kao iu siromašnim zemljama.
„Moramo povećati društvena ulaganja kako bismo omogućili pristup boljem i većem obrazovanju širom svijeta kako bismo zaustavili uporne nejednakosti koje koštaju života“, rekao je Mirza Balaj, ko-vodeći autor i postdoktorski saradnik na Odjeljenju za sociologiju i političke nauke NTNU-a. „Više obrazovanja vodi ka boljem zapošljavanju i većim prihodima, boljem pristupu zdravstvenoj zaštiti i pomaže nam da brinemo o sopstvenom zdravlju. Visoko obrazovani ljudi takođe imaju tendenciju da razviju veći skup socijalnih i psiholoških resursa koji doprinose njihovom zdravlju i dužini života. njihovih života“.
„Smanjivanje jaza u obrazovanju znači zatvaranje jaza u mortalitetu i moramo da prekinemo ciklus siromaštva i smrti koje se može sprečiti uz pomoć međunarodne posvećenosti“, rekla je Kler Henson, vodeći autor i istraživač na Institutu za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME). ) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu. „Da bi se smanjile nejednakosti u mortalitetu, važno je ulagati u oblasti koje promovišu mogućnosti ljudi da se obrazuju. Ovo može imati pozitivan efekat na zdravlje stanovništva u svim zemljama.“
Studija je identifikovala podatke iz 59 zemalja i uključila je preko 10.000 tačaka podataka prikupljenih iz preko 600 objavljenih članaka. Većina studija koje su pregledane za ovu studiju bile su iz okruženja sa visokim prihodima, naglašavajući potrebu za dodatnim istraživanjima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, posebno iz subsaharske i severne Afrike gde su podaci oskudni.
„Naš fokus sada treba da bude na regionima sveta gde znamo da je pristup školovanju nizak i gde takođe postoji ograničeno istraživanje o obrazovanju kao odrednici zdravlja“, rekla je dr Emanuela Gakidu, koautor i profesor na IHME.
