Nedavna studija objavljena u Ekološkoj informatici od strane tima istraživača Univerziteta na Aljasci u Ferbanksu koristila je veštačku inteligenciju da dodatno osvetli zamenu staništa među kratkokljunim galebovima.
Obično galebovi žive duž obala i blizu izvora vode kao što su reke. Hrane se bubama i drugim malim sisarima, ribama ili pticama.
Tim je otkrio da su od maja do avgusta kratkokljuni galebovi zauzimali područja koja su obično bila utočišta gavrana. To uključuje parking za supermarkete i restorane brze hrane i druge objekte koje je napravio čovek, kao što su industrijski šljunčani jastučići i kontejneri za smeće.
Studija je prva takve vrste koja je sakupila trogodišnji skup podataka koristeći oportunističku istraživačku metodu zasnovanu na građanima kako bi uključila veliki uzorak galebova i drugih sub-arktičkih ptica u urbanoj Aljasci. Studija pruža trenutni snimak promene staništa u urbani pejzaž.
Profesor UAF-a Falk Huetman, prvi autor rada, i njegov tim koristili su modeliranje veštačke inteligencije koje je dobilo prediktore – varijable okoline za određene lokacije – da ekstrapoliraju informacije o pojavama galebova. Slična, ranija studija analizirala je distribuciju velike sive sove.
U ovoj studiji, istraživači su koristili podatke popisa stanovništva u SAD, kao i podatke o urbanim opštinama, kao što su udaljenosti do puteva, restorana, vodenih puteva i stanica za prenos otpada.
„Korišćenje socioekonomskih skupova podataka kao što je popis stanovništva u SAD je prava promena u igri“, rekao je Moriz Štajner, diplomirani student u Huetmanovoj laboratoriji. „Omogućava nam da ogledamo okruženje u stvarnom svetu i simuliramo situaciju što je moguće verniju prirodi tako što ćemo ih uključiti kao promenljive u modele.“
Nalazi ukazuju da je prelazak galebova iz prirodnih staništa u urbaniji pejzaž podstaknut dostupnošću ljudske hrane, kao i industrijskim promenama.
„Oni iskorišćavaju mogućnost otpada koju ostavljaju ljudi“, rekao je Huetman, koji je povezan sa Institutom za arktičku biologiju UAF-a.
Kratkokljuni galebovi, do 2021. godine poznati kao galebovi, su svejedi i veoma prilagodljivi. Dok galebovi mogu pronaći više hrane na deponijama smeća i šljunčarima, hrana je često loša za dugovečnost i čak može izazvati smrt. Lako dostupna hrana iz ptičjeg „ronjenja iz kontejnera“, posebno u restoranima brze hrane, može biti smrtonosna za ptice zbog velikih količina soli, masti, šećera, masti i zagađivača.
Galebovi su takođe dobri pokazatelji bolesti u ekosistemu.
Tim je otkrio porast domaćina bolesti gde se galebovi okupljaju, ponekad i do 200 ptica na svakom lokalitetu, leti. Galebovi šire zarazne bolesti kao što su ptičji grip i salmonela, koje se mogu preneti na ljude. Prema nepovezanoj studiji, prva zabeležena epidemija salmonele povezane sa galebovima dogodila se 1959. godine i zabeležena je u Severnoj Americi u Kečikanu.
„Galebovi su poznati kao vodeći prenosioci bolesti. Oni u velikoj meri pate od ptičjeg gripa. Ono što pokazujemo na mapama su u suštini rezervoari bolesti koji se poklapaju sa ljudskim razvojem“, rekao je Huetman, koji takođe ima sastanak na UAF koledžu. Prirodno-matematički.
Za Huetmana, ove studije su samo dodatni pokazatelj da se ono što se naziva „divlji svet“ menja.
„Ova vrsta informacija pruža holističkiju sliku o tome kako uticaj čoveka na životnu sredinu menja ono što inače znamo kao prirodno. Korišćenje mašinskog učenja će nam pomoći, nadamo se, da se zalažemo za poboljšano očuvanje divljih životinja“, rekao je Huetman.
