Usamljenost može biti ubica, ali može biti posebno smrtonosna za gojazne ljude, za koje je znatno veća verovatnoća da će doživeti društvenu izolaciju. Na sreću, nova studija pokazuje da njeno rešavanje može smanjiti rizik od zdravstvenih komplikacija i rane smrti za ove ljude.
„Do danas su faktori ishrane i načina života glavni fokus u prevenciji bolesti povezanih sa gojaznošću“, rekao je za CNN autor studije dr Lu Ki, privremeni predsednik odeljenja za epidemiologiju na Univerzitetu Tulane za javno zdravlje i tropsku medicinu u Nju Orleansu. . „Naša studija naglašava važnost uzimanja u obzir socijalnog i mentalnog zdravlja u poboljšanju zdravlja ljudi sa gojaznošću.“
Dr Philipp Scherer, profesor interne medicine na Jugozapadnoj medicinskoj školi Univerziteta Teksas, nije bio iznenađen nalazima.
Ali rezultati ukazuju na poboljšanje „društvene izolacije kao potencijalnog leka za smanjenje smrtnosti“, rekao je on za CNN.
U studiji, istraživači su pogledali podatke od skoro 400.000 ljudi iz UK BioBank, velike baze podataka koja godinama prati zdravlje Britanaca. Oni koji su uključeni u istraživanje nisu imali srčana oboljenja kada su naučnici počeli da prikupljaju podatke za ovu najnoviju studiju. Zatim su pratili volontere između marta 2006. i novembra 2021.
Tokom tog perioda, svi uzroci smrti ljudi koji su bili gojazni bili su 36% manji kod onih koji su se osećali manje usamljeno i socijalno izolovano, u poređenju sa smanjenjem rizika od rane smrti za 9% među onima koji nisu bili gojazni ili usamljeni.
„Vreme je da se društveni i psihološki faktori integrišu u druge faktore ishrane i načina života u razvoju interventnih strategija za prevenciju [zdravstvenih] komplikacija povezanih sa gojaznošću“, rekao je Ki.
Nalazi su objavljeni 22. januara u časopisu JAMA Netvork Open.
Iako se o tome ne govori tako često kao o ishrani ili vežbanju, usamljenost se sada prepoznaje kao glavni faktor rizika za loše zdravstvene ishode.
Ljudi koji su se osećali socijalno izolovanim imali su 32 odsto veće šanse da umru ranije od onih koji nisu, otkrila je nedavna studija.
„Potrebno nam je da se kao ljudi osećamo poznatim od strane drugih ljudi da bismo se osećali viđenim – da bismo se osećali kao da postojimo na svetu“, rekla je Rejčel Bendžamin, licencirani klinički socijalni radnik iz Njujorka.
Ali fobija od masti može otežati gojaznim ljudima da se osećaju shvaćenim i prihvaćenim, dodala je ona.
Razbiti tu pristrasnost je teško, ali gojazni ljudi mogu pokušati da razviju kvalitetnije odnose, rekao je Benjamin.
„Dve osobe mogu da se osećaju kao da ih oboje čuju, vide i prihvate i mogu da se malo igraju“, rekao je Benjamin. „I takođe se osećate poštovanim od strane obe osobe i budite iskreni o tome kako se osećaju.
Da biste stigli tamo, ona preporučuje da se zapitate da li se izolujete da biste se zaštitili ili po navici. Ako jeste, potrudite se da se češće povezujete sa ljudima.
„Možda je neprijatno, ali možda sam voljan da budem hrabriji, voljan da rizikujem“, rekao je Benjamin. „Samo je potrebno vreme i rad i trud.“