Istraživači sa dva litvanska univerziteta razvili su tehnologiju praćenja bezbednu za pacijente kako bi identifikovali i upravljali pojedinačnim faktorima koji izazivaju atrijalnu fibrilaciju. Tehnologija je rezultat saradnje između Instituta za biomedicinski inženjering Tehnološkog univerziteta u Kaunasu (KTU BMEI) i Klinike Santaros Univerziteta u Vilnjusu (VU).
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma (aritmija), dijagnostikovan kod 33 miliona ljudi širom sveta. Zbog brzog starenja stanovništva, procenjuje se da će se prevalencija ovog stanja u narednim decenijama dvostruko povećati.
Zbog toga je važno na vreme dijagnostikovati i lečiti atrijalnu fibrilaciju, jer ona na kraju može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što je moždani udar. Bolest obično počinje samoprekidajućim takozvanim „paroksizmalnim epizodama“, koje se, ako se prepoznaju na vreme, mogu lečiti nemedikamentoznim sredstvima.
Ove epizode mogu biti različite za svakog pacijenta. Za neke, mogu trajati kratak vremenski period i retko se ponavljati, za druge epizode mogu biti duže i češće. Nezdravljena atrijalna fibrilacija se na kraju razvija u trajno stanje, koje je teže lečiti.
Više od 10 godina istraživači u KTU BMEI rade u oblasti razvoja tehnologije za praćenje atrijalne fibrilacije, a rezultat njihovih napora su globalno nova tehnološka rešenja.
„Fokusiramo se na razvoj tehnologija koje su potrebne javnosti i savremenoj medicini. Na primer, zbog rasprostranjenosti ovog stanja, svaka osoba starija od 65 godina treba da se proveri na atrijalnu fibrilaciju. Neinvazivni, kompaktni nosivi uređaji su atraktivno rešenje za praćenje zdravstvenog stanja ovako rizičnih grupa“, kaže Vaidotas Marozas, direktor KTU Instituta za biomedicinsko inženjerstvo (BEI).
Pre nekoliko godina, istraživači KTU-a razvili su pametnu narukvicu sa algoritmom koji može da identifikuje atrijalnu fibrilaciju. Ova narukvica je korišćena zajedno sa drugim uređajima u projektu TriggersAF.
Cilj projekta je da se razviju i testiraju metode koje omogućavaju pacijentima da identifikuju svoje individualne pokretače aritmije. Iz naučne literature je poznato da kod nekih pacijenata epizode atrijalne fibrilacije mogu biti izazvane određenim promenljivim faktorima kao što su alkohol, povećana fizička aktivnost, stres i poremećaji sna. Identifikovanje i izbegavanje pojedinačnih faktora bi pomoglo u određivanju nefarmaceutskih metoda intervencije za upravljanje aritmijom.
Kako se projekat bavi kliničkim problemom, bilo je važno imati kliničare sa kliničkim iskustvom koji se svakodnevno bave atrijalnom fibrilacijom. Jedan od njih je Justinas Bačevičijus, kardiolog klinike VU Santaros.
„Iako vidimo veliki broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom u našoj bolnici, mogu se razlikovati dva tipa. Prva grupa uključuje starije, gojazne, dijabetičare, hipertenzivne pacijente ili one koji imaju apneju u snu. Druga grupa je potpuna suprotnost—često to su mladi, profesionalni sportisti, poslovni ljudi ili izvođači koji doživljavaju veliki stres“, kaže Bačevičijus.
On kaže da podaci pacijenata ukazuju na vezu između pojave aritmije i poremećaja spavanja. Zanimljivo je da čak i kod pacijenata kojima nije dijagnostikovana apneja u snu, utvrđena je korelacija između hrkanja tokom spavanja i pojave atrijalne fibrilacije ujutru ili kasnije tokom dana.
