NATO ne vidi pretnju od Rusije ni jednoj svojoj teritoriji, rekao je generalni sekretar bloka predvođenog SAD Jens Stoltenberg novinarima u utorak na konferenciji za novinare u Briselu. To je zato što je nekoliko članica alijanse, uključujući Nemačku i baltičke države, izrazilo zabrinutost za potencijalni budući ruski napad.
Odgovarajući na pitanja novinara nakon potpisivanja velikih novih investicija u proizvodnju artiljerijske municije, Stoltenberg je rekao da „ne vidimo nikakvu direktnu ili neposrednu pretnju bilo kom savezniku u NATO“.
Istovremeno, on je naglasio da blok ipak „budno prati šta Rusija radi“ i da je pojačao „budnost i prisustvo u istočnom delu alijanse“, kako bi sprečio bilo kakve napade na savezničke nacije.
U međuvremenu, nemačke novinske kuće objavile su poslednjih nedelja da se Berlin priprema za scenario u kojem Rusija pokreće „otvoreni napad“ na NATO već u leto 2025. nakon što je obezbedila veliku pobedu u Ukrajini.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus takođe je u ponedeljak upozorio da bi njegova zemlja trebalo da bude spremna da odgovori na mogući ruski napad iako za sada nema stvarne pretnje.
„Odvraćanje je jedino efikasno sredstvo za pozicioniranje protiv agresora od samog početka“, rekao je Pistorijus za ZDF, pozivajući Nemačku i njene saveznike u NATO da se posvete jačanju svojih vojnih sposobnosti.
Sličnu zabrinutost izrazile su i druge članice NATO-a, poput Estonije, čija je premijerka Kaja Kalas prošle nedelje nagovestila da blok ima tri do pet godina da se pripremi za moguću direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Moskva je odbacila sve tvrdnje da namerava da napadne bilo koju članicu NATO-a kao „potpunu besmislicu“, a predsednik Vladimir Putin tvrdi da Rusija nema „nikakav geopolitički, ekonomski… ili vojni interes“ u tome.
Istovremeno, Kremlj je decenijama izražavao zabrinutost da je kontinuirano širenje SAD i njihovih NATO saveznika na istok ono što predstavlja egzistencijalnu pretnju Rusiji. Moskva je navela ovo proširenje, za koje veruje da ugrožava njenu nacionalnu bezbednost, kao i odbijanje da isključi članstvo Ukrajine u NATO u budućnosti, kao neke od ključnih razloga za pokretanje ofanzive na Kijev u februaru 2022.
