Pre otprilike 8.200 godina, podvodno klizište poznato kao Storega u blizini Norveške izazvalo je cunami koji je zahvatio delove severne Evrope. U isto vreme, došlo je do velikog pada broja stanovnika Britanije. Istraživači sa Univerziteta u Jorku i Univerziteta u Lidsu ispitali su da li je katastrofa doprinela opadanju stanovništva ili su u igri bili drugi faktori.
„Predloženi pad populacije dogodio se odmah nakon što se dogodio cunami Storegga“, rekao je Patrick Sharrocks, vodeći autor rada koji opisuje istraživanje. „Međutim, hladni period se poklopio sa cunamijem, tako da je bilo nejasno koji je događaj imao veći uticaj.“
Istraživači su napravili kompjuterske simulacije koliko daleko su talasi cunamija mogli da dopru u unutrašnjost. Na osnovu rezultata, zaključili su da je cunami mogao da zbriše značajan deo stanovništva u Hoviku, Nortamberlend u severnoj Engleskoj.
Nedavno su objavili svoja otkrića u recenziranom časopisu Journal of Quaternary Science.
Kada su klizišta pokrenula ogromne talase, imala su široke udare. Dokazi o cunamiju Storegga pronađeni su u Norveškoj, Engleskoj, Danskoj, Grenlandu i Škotskoj, uključujući Šetlandska ostrva. Oko kopna Velike Britanije, talasi su možda dostigli 10 do 20 stopa. Uz obalu Škotske, uske doline Šetlandskih ostrva možda su pojačale efekte, uzrokujući da talasi od preko 65 stopa preplave zemlju.
Ne postoje pisani zapisi o katastrofi. Umesto toga, priča je zabeležena u naslagama sedimenata iz jezera, laguna i drugih vodenih površina koje su nastale tokom cunamija. Talas je erodirao sediment na kopnu, ali je doneo i više iz mora.
Iako su ovi slojevi karakteristični, oni često erodiraju vremenom i ljudskom aktivnošću. Međutim, oni mogu naučnicima dati naznake o tome koliko je daleko putovao talas u unutrašnjost i koliko su se često dešavali slični događaji.
Moguće je da ogromni talasi uopšte nisu stigli do Hauika. Lokacija ima sediment koji izgleda kao rezultat iznenadnog događaja, ali je grublji od sitnijeg peska koji se nalazi na drugim mestima koji se pripisuju talasima Storegga.
„Dalja istraživanja sedimenta u Hoviku mogla bi tačno da identifikuju da li su naslage nastale usled cunamija na ovoj lokaciji“, rekao je Šaroks.
Cunamiji su retki na Britanskim ostrvima. Prema studiji, mezolitska populacija verovatno nikada nije iskusila takvo stanje pre klizišta Storegga.
Istraživači spekulišu da je more koje se povlačilo koje prethodi džinovskom talasu možda privuklo ljude u vodu da sakupljaju nasukane školjke. Da se to dogodilo, cunami je mogao da potopi značajan procenat stanovništva. Uništavanje resursa, poput drveća leske, takođe je moglo dovesti do gladi među preživelima.
Numerički modeli „mogu rekonstruisati cunami Storegga, ali nikada ne mogu biti u potpunosti reprezentativni za prošle događaje“, rekao je Šaroks. Događaj je bio toliko davno da je bilo dosta neizvesnosti oko relativnog položaja nivoa mora, topografije i nadmorske visine u to vreme.
Prema modelima istraživača, samo ako bi cunami pogodio plimu, uticao bi na Hauika.
U drugom radu iz 2021. istraživači su sugerisali da je cunami možda uništio dokaze o ljudskom stanovanju u Norveškoj, Britaniji i drugim regionima. Ali oni su takođe primetili da „preostaje veoma malo arheoloških nalazišta sa direktnim dokazima o naslagama cunamija“, što otežava procenu „u kojoj meri je ovaj događaj bio katastrofa za priobalne zajednice“.
Godinama su naučnici mislili da je cunami Storegga jedinstven događaj. Međutim, nedavna istraživanja su otkrila da je cunami pogodio Šetland pre 5.000 i 1.500 godina. Ta frekvencija znači da još jedna ne dolazi u obzir.
„To znači da je opasnost, rizik, daleko ozbiljnija nego što smo ranije mislili“, rekao je Dejv Tapin iz Britanskog geološkog zavoda za BBC 2018.
Zato je važno razumeti katastrofe iz prošlosti, čak i one praistorijske. „Identifikovanje i procena veličine sličnih prethodnika može pomoći da se predvidi gde, kada i koliko veliki budući događaji mogu biti u određenoj oblasti“, rekao je Šaroks.
