Tim istraživača sa Stanforda predstavio je novi materijal koji se može koristiti za memoriju za promenu faze, čime se otvaraju nove perspektive za buduće veštačke inteligencije (AI) i sisteme fokusirane na podatke. Ova skalabilna tehnologija obećava brzu, energetski efikasnu i dugotrajnu memoriju koja se može proizvoditi na temperaturama kompatibilnim sa komercijalnom proizvodnjom.
Istraživački tim, predstavljen u Nature Communications, naglašava da nova memorija ne poboljšava samo jednu metriku, već više njih istovremeno, uključujući izdržljivost, brzinu i stabilnost. Ovo predstavlja korak ka univerzalnoj memoriji, gde se integrišu memorija i obrada podataka u jedan uređaj.
Današnji računari koriste nestalnu i nepromenljivu memoriju, ali prelazak podataka između ove dve lokacije može izazvati uska grla. Nova memorija za promenu faze koristi leguru GST467, koja se sastoji od germanijuma, antimona i telura. Ova memorija pruža visoku brzinu prebacivanja, nisku potrošnju energije, stabilnost i dugotrajan rad.
„Sa ovom vrstom memorije, zaista se nadamo da ćemo približiti memoriju i obradu, na kraju u jedan uređaj, tako da koristi manje energije i vremena“, istakao je Ksiangjin Vu, ko-vodeći autor rada.
Napredna superrešetka, koja koristi GST467, pokazala se izuzetno stabilnom, čak i tokom dužeg vremenskog perioda. Rad na naponu ispod 1 volta i brzina prebacivanja u nekoliko desetina nanosekundi čine ovu memoriju izuzetno efikasnom. Osim toga, istraživači razmatraju mogućnost slaganja memorije u vertikalne slojeve, povećavajući tako gustinu memorije.
Erik Pop, profesor elektrotehnike na Stanfordu, ističe da je ova tehnologija najrealističnija i najprikladnija za industriju do sada. Njegovi pozitivni komentari ukazuju na to da bi ova memorija za promenu faze mogla postati ključna komponenta u razvoju budućih AI sistema i računara.
