Napadi predstavnika vlasti na organizaciju CRTA imaju karakteristike opasne, organizovane i kontinuirane kampanje kojoj je cilj diskreditacija i zatvaranje ove organizacijem, navodi se u saopštenju Helsinškog odbora.
Povod za najnoviju kampanju protiv CRTA, koja traje već sedmicama, je kredibilan i profesionalan izveštaj o izborima , (17. decembar, 2023) prošle godine, koji ukazuje na izborni inžinjering i ozbiljne neregularnosti.
Najveću odgovornost za kampanju, kao najuticjaniji državni funkcioner, snosi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer ne samo da ne osuđuje grube napade funkcionera svoje stranke na ovu organizaciju, već se i uključio u kampanju diskvalifikacije CRTA kao stranog plaćenika, navode.
Kako ističe Helsinški odbor posebno opasan ton kampanji dao je visoki funkcioner i doskorašnji poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović , objavljujući da bi članove organizacije CRTA trebalo uhapsiti zbog „zbog obmane javnosti o navodnoj krađi, kao i uznemirenja javnosti“, te da bi tu „organizaciju trebalo zabraniti“.
Ovu kampanju čini opasnom, po međunarodnim standardima za zaštitu branitelja ljudskih prava, i to što se ona vodi različitim povodima, u kontinuitetu tokom višegodišnjeg perioda.
Naime, 2021. godine, poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić optužili su CRTA za državni udar. Iako je CRTA tada zahtevala od Tužilaštva da ispita navode poslanika na osnovu čega oni to tvrde, jer je reč o ozbiljnim optužbama, to se nikad nije desilo.
Napadi na CRTA odigravaju se u uzavreloj atmosferi oko izborne krađe, drastičnog pogoršavanja stanja na polju ljudskih prava, sužavanja prostora za rad civilnog društva, gušenja slobode izražavanja, kontrole medija i visokog stepene korumpiranosti u institucijama, sudstva i policije pod kontrolom vlasti i porasta fizičkog nasilja. Po međunarodnim standardima, ovakvo okruženje
čini napade na aktiviste organizacija civilnog društva izuzetno rizičnim.
Najnoviji napadi čine da CRTA bude jedna od najugroženijh organizacija civilnog društva u Srbiji, ali predstavljaju upozorenje i celom civilnom sektoru koji svojom posvećenošću i stručnošću ukazuje na kršenje ljudskih prava i demokratskih procedura.
Helsinški odbor izražava zabrinutost u strahu da vlast, intenziviranjem ovakvih napada na civilno društvo priprema slične mere kojje su već doneli Viktor Orban, Milorad Dodik i Vladimir Putin, u nameri da maksimalno ograniče, ili potpuno onemoguće rad organizacija civilnog društva.
Organizacije civilnog društva u Srbiji su već godinama najvažniji akter demokratizacije i zagovaranja evropskih integracija Srbije. Povodom napada na organizaciju CRTA neophodna je reakcija državnih organa, medija i solidarnost čitavog civilnog sektora.
