Podsećanje na događaje iz prošlosti – šta se desilo, kada i gde – je veština za koju se mislilo da poseduju samo ljudi.
Ovo ‘mentalno putovanje kroz vreme’ se naziva epizodično pamćenje, a neki stručnjaci dugo tvrde da nas izdvaja od drugih životinja, na način na koji možemo donositi odluke ili praviti strategiju za budućnost na osnovu onoga što smo naučili u prošlosti.
Ipak, neki stručnjaci za ponašanje životinja ne misle da su ljudi jedinstveni u ovom pogledu. Decenijama su tvrdili da sve vrste životinja imaju sećanja nalik epizodama.
Ptice skladište hranu pod zemljom i iskopavaju je satima ili danima kasnije; dobri delfini pamte trivijalne informacije da bi prošli neočekivani memorijski zadatak; a psi i sipa su takođe pokazali slične sposobnosti u eksperimentima.
Sada je tim istraživača sa Univerziteta Indijana na čelu sa neuronaučnicom Kasandrom L. Šeridan pronašao dokaze da pacovi takođe mogu da reproduciraju prošle događaje u svojim umovima kako bi rešili neočekivane probleme.
Neočekivano, jer životinje nisu bile ‘obučene’ kroz više ciklusa vežbanja da nauče pravila zadatka, kao što se dešava u drugim studijama ponašanja životinja. Umesto toga, pacovi su imali samo jedan pokušaj na svakom testu njuškanja, za koji nisu znali da dolazi.
„Ono što smo želeli da testiramo je svojstvo onoga što ljudi rade u svakodnevnom životu“, objašnjava stariji autor Džonaton Kristal, takođe neuronaučnik na Univerzitetu Indijana.
„Pamtimo informacije iako su naizgled bile nevažne kada su na njih naišle. Kada nam zatrebaju te informacije, ponovo reprodukujemo tok događaja da bismo identifikovali informacije potrebne za rešavanje našeg trenutnog problema.“
Prvo, pacovima je nasumično predstavljen niz mirisa iz grupe od 67 mogućih mirisa, a zatim su nagrađeni ako su mogli da identifikuju miris od trećeg do poslednjeg koji su osetili.
Zatim su pacovi smešteni u lavirint nalik hobotnici sa osam krakova gde su tražili hranu. Jednom prilikom, pacovi su naišli na mirisne poklopce koji su pokrivali čaše za hranu. Odmah, neočekivano, životinje su ponovo testirane na zadatku pamćenja.
Eksperimenti su osmišljeni na takav način da „pacovi nisu mogli da znaju da su mirisi u radijalnom lavirintu važni ili da će ih pitati o mirisima lavirinta u budućnosti“, objašnjavaju istraživači u svom radu.
Kada su testirani odmah nakon istraživanja lavirinta, svih devet pacova je odabralo predposlednji miris na koji su naišli dok su tragali za hranom. Takođe su identifikovali tačan miris nakon 15-minutnog odlaganja.
„Ovi rezultati su u skladu sa hipotezom da pacovi mogu da reproduciraju niz jedinstvenih događaja za koje se nije znalo da su važni kada su se događaji naišli i da prijave ove informacije kada su neočekivano zamoljeni da pretražuju epizodna sećanja“, izvještavaju istraživači.
Iako postoji saglasnost da se čini da su barem neki tragovi epizodnog pamćenja prisutni kod miševa, istraživači su i dalje oprezni u pogledu njegovog obima. Psiholog sa Univerziteta Kvinslend Tomas Sudendorf tvrdi da test „šta, kada, gde“ ne pokazuje da životinje mogu da prisete i obrađuju živopisna sećanja kao što to rade ljudi.
Ljudsko mentalno putovanje kroz vreme „uključuje više od skladištenja takvih tragova” epizodnog sećanja, rekao je Suddendorf 2019. kada je raspravljao o Kristal na tu temu. „To zavisi od mnoštva drugih kognitivnih komponenti koje omogućavaju (re)konstrukciju mentalnih scenarija i ugrađivanje u veće narative.
