Ako se ikada nađete da igrate igru od dvadeset pitanja, postoji malo poznati oblik života koji možete izabrati i koji će sigurno ostaviti vašeg protivnika u zapreku.
Nije ni životinjska, ni biljna, ni mineralna. Čak nije ni bakterija ni gljivica.
Zove se Euglenid – i to je čudna fuzija gomile različitih živih bića.
Euglenidi su grupa jednoćelijskih eukariota koji dobijaju energiju i fotosintezom, poput biljke, i konzumiranjem drugih bića, poput životinja.
Ovi vodeni organizmi su se odvojili od drugih eukariota pre otprilike milijardu godina, a ipak je njihov fosilni zapis za sve to vreme na Zemlji oskudan.
Sada, međunarodni tim naučnika tvrdi da su pronašli drevne fosile Euglenida koji se kriju u „opsežnom papirnom tragu“ već objavljenih naučnih istraživanja.
Godinama su fosili nalik ljusci pogrešno identifikovani kao moguća jaja crva, ciste algi ili spore paprati, delom zbog njihovih sitnih kružnih „rebara“ sa unutrašnje strane.
Fosili se nisu baš uklapali ni u jednu taksonomsku kutiju, pa su ih naučnici 1962. nazvali školjkama Pseudoshizaea.
Njihove sličnosti tokom godina zbunile su stručnjake, jer ovi fosili obuhvataju ogromne vremenske linije, od pre skoro pola milijarde godina do danas.
Andreas Kutsodendris proučava mikroskopske fosile na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj i kaže da, analizirajući jezgra iz bušotina iz jezera u Grčkoj, redovno nailazi na fosile ovih tankih zidova, ovalnih oblika života.
„Njihov biološki afinitet nikada nije razjašnjen“, kaže Kutsodendris, koautor nove studije, „U stvari, o cistama se obično govori u publikacijama kolega, ali niko nije mogao da stavi prst na to“.
Zatim je usledio proboj 2012.
Paleontolozi Bas van de Šotbruge i Pol Stroter radili su na identifikaciji nekih zbunjujućih mikrofosila iz sedimenata koji datiraju do granice između trijasa i jure, pre oko 200 miliona godina.
Shvatili su da bi kružne, izbočene ciste mogle biti Euglenidi.
Jer evo još jedne otkačene stvari u vezi Euglenida. U vreme stresa, ovi organizmi se omotavaju u zaštitnu cistu, koja izgleda kao trodimenzionalni otisak palca, i ulaze u stanje mirovanja.
„Neki od mikrofosila na koje smo naišli pokazali su veliku sličnost sa cistama Euglene, modernog predstavnika kojeg su opisali slovačke kolege“, priseća se Stroter, koji radi na Bostonskom koledžu.
„Problem je bio u tome što je postojala samo jedna publikacija na svetu koja je to tvrdila.
Da bi otkrili da li su bili u pravu, Stroter i Van de Šotbruge, koji je sada na Univerzitetu u Utrehtu, pridružili su se kolegama paleontolozima iz SAD i Velike Britanije da pročešljaju skoro 500 izvora literature o fosilima sličnim pseudoshizaei.
Ovi fosili su godinama dobijali razna imena, tako da je to još teže nego što zvuči.
Koristeći napredne mikroskopske tehnike, zatim su ustanovili strukturu ovih cista.
„Bili smo mnogo iznenađeni ultrastrukturom cista“, kaže paleontolog Vilson Tejlor sa Univerziteta Viskonsin-Eau-Kler.
„Struktura zida ne liči ni na šta što je poznato. Rebra nisu ukrasi, kao u polenu i sporama, već deo strukture zida. Slojevita struktura zidova takođe se jasno razlikuje od mnogih drugih slatkovodnih zelenih. alge.“
Istraživači se bore da nateraju žive Euglenide da se nalaze u laboratoriji, ali video snimak na Jutjubu entuzijaste mikroskopije Fabijana Vestona iz Australije napravio je savršeno poređenje.
„Nesvesno, Fabijan je pružio ključni dokaz. On je verovatno jedina osoba na planeti koja je videla Euglena encist pod mikroskopom“, kaže Stroter.
Sada kada su istraživači uspostavili moguću duboku vremensku liniju života Euglenida, Stroter se nada da će naučnicima olakšati prepoznavanje još starijih primera, možda čak i onih koji „sežu do samog korena eukariotskog drveta života“.
„Možda u vezi sa njihovom sposobnošću da encistiraju, ovi organizmi su izdržali i preživeli svako veliko izumiranje na planeti“, sugeriše Van de Šotbruge
„Za razliku od divljači koje su uneli vulkani i asteroidi, ova sićušna stvorenja su sve to preživela.
