Ruski izvozni prihodi pali su za skoro trećinu u 2023. godini, prema preliminarnoj proceni Banke Rusije, koja kao jedan od ključnih razloga za smanjenje navodi pad cena sirove nafte.
Prošle godine prihodi od izvoza iznosili su 422,7 milijardi dolara u poređenju sa 592,1 milijardu dolara u rekordnoj 2022. godini, što predstavlja pad od najmanje 30%, saopštio je regulator, dodajući da je ta cifra najniža u poslednje četiri godine.
Istovremeno, uvoz zemlje u monetarnom smislu iznosio je 304,4 milijarde dolara, što je povećanje od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Vratili su se na nivoe zabeležene 2021. godine, pre pokretanja vojne operacije u Ukrajini.
Kao rezultat toga, trgovinski suficit u 2023. iznosio je 50,2 milijarde dolara, u poređenju sa 238 milijardi dolara zabeleženih u prethodnoj godini.
Prema podacima koje je pratilo rusko Ministarstvo finansija, prosečna cena vodeće ruske mešavine Urals kretala se oko 63 dolara po barelu, 17 odsto niže u poređenju sa prosekom od 76,1 dolara zabeleženim 2022.
Ranije ove nedelje, Maksim Oreškin, glavni ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina, rekao je da ugljovodonici ostaju vitalni deo privrede zemlje i da obezbeđuju značajan udeo u budžetskim prihodima. On je, međutim, upozorio da izvoz energije dugoročno nije obećavajući.
U decembru, zamenik premijera Aleksandar Novak rekao je da ruski energetski sektor doprinosi „oko 27% bruto domaćeg proizvoda (BDP)“. On je dodao da prihodi od nafte i gasa čine „skoro 57 odsto ukupnog izvoznog prihoda cele naše zemlje“.
Prošle godine, G7 i zemlje EU nametnule su ograničenje cena za prodaju ruske nafte na moru. Ova mera zabranjuje zapadnim kompanijama da pružaju osiguranje i druge usluge za isporuke ruske sirove nafte osim ako se teret ne kupi po ceni od 60 dolara po barelu ili ispod. Slična ograničenja uvedena su u februaru i za izvoz ruskih naftnih derivata. Te mere su imale za cilj da znatno smanje prihode Moskve od energije.
