Eksperimentalni filozof sa Univerziteta u Arizoni postavio je ono što on naziva Milenijumskom kamerom: uređaj dizajniran da napravi jednu sliku pejzaža Tusona u Arizoni tokom hiljadu godina.
Kreator Džonaton Kits kaže da želi da Milenijumska kamera izazove dublje razmišljanje o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti čovečanstva – i kako bi naše društvo moglo izgledati do trenutka kada uđemo u 31. vek.
„Većina ljudi ima prilično sumornu perspektivu o tome šta je pred nama“, kaže Kits. „Lako je zamisliti da bi ljudi za 1.000 godina mogli da vide verziju Tusona koja je daleko gora od onoga što vidimo danas, ali činjenica da možemo da je zamislimo nije loša stvar.
„To je zapravo dobra stvar, jer ako to možemo da zamislimo, onda možemo da zamislimo i šta bi se još moglo dogoditi, i stoga bi nas to moglo motivisati da preduzmemo akciju kako bismo oblikovali našu budućnost.
Kamera se sastoji od čeličnog stuba sa bakarnim cilindrom na vrhu. Kako svetlost ulazi u cilindar, ona prolazi kroz rupu veličine igle u tankom listu 24-karatnog zlata, a zatim na površinu tretiranu pigmentom uljane boje koji se zove roze madder.
Kits je mogao samo da nagađa o vrsti materijala koji će se menjati dovoljno postepeno tokom vekova da ostavi prepoznatljivu sliku, ali se nada da je bledenje pigmenta ruže u ponovljenim ciklusima dnevne svetlosti trik.
Smešten u blizini pešačke staze na brdu Tumamok, sa pogledom na Tuson, kamera je praćena obaveštenjem koje podstiče prolaznike da razmisle o tome šta bi mogao da nosi sledeći milenijum.
Kada se slika konačno otkrije, najstatičniji delovi pejzaža će izgledati najjasnije, dok će oblasti koje su se redovno menjale poprimiti sablasnije oblike.
Ono što je najverovatnije je da će obrisi prirodnog pejzaža biti snažno utisnuti, dok će se broj i dizajn zgrada na snimku menjati tokom vekova – iako je projekat kamere neutralan u smislu planiranja unapred.
„Kamera ni u kom slučaju ne daje izjavu o razvoju – o tome kako treba da gradimo grad ili ne idemo dalje“, kaže Kits. „Tamo je postavljeno da nas pozove da postavljamo pitanja i da uđemo u razgovor i pozovemo perspektivu budućih generacija u smislu da su u našim mislima.
Kako će život izgledati za hiljadu godina teško je zamisliti, iako je to zanimljiv misaoni eksperiment. Ako se vratite milenijum unazad, mi smo još uvek bili u srednjem veku, vodili svoje bitke mačevima i sekirama.
Kada prođe još hiljadu godina, klimatske promene, tehnologija veštačke inteligencije i mnogi drugi faktori će bez sumnje promeniti naš svet na način koji znači da je veoma različit od današnjeg.
Kits priznaje da postoji „toliko razloga“ zašto Milenijumska kamera možda ne radi kako je predviđeno: niko ranije nije napravio ovakvu kameru, a mogle bi je čak i ukloniti buduće generacije. Međutim, namera je da on ostane u funkciji do 3023. godine.
„Ako otvorimo u međuvremenu, onda to umanjuje zamišljanje koje treba da radimo“, kaže Kits.
