Od 1. februara firme u Srbiji moraće da izveštavaju i o nefinansijskim podacima, nalažu direktive Evropske unije. To se odnosi na društvenu odgovornost, korporativno upravljanje i zaštitu životne sredine. Od 2026. godine plaćaće se i novčane kazne za nekontrolisanu emisiju štetnih gasova.
Nekada je bilo dovoljno da firma vodi knjigovodstvo i ima protivpožarnu zaštitu kako bi izašla na tržište. Sada firme moraju da brinu i o takozvanim „ISG“ standardima – tačnije, da vode računa o transparentnom rukovođenju, rodnoj ravnopravnosti, rasponu plata, reciklaži i poreklu sirovina i energije.
Na osnovu toga firme predviđaju događaje, dugoročno opstaju i to knjiže u poslovne knjige. Da li su u toj kategoriji i male firme?
„To su firme koje imaju poslovanje na svetskom tržištu koje takvu vrstu ponašanja već sad od njih zahteva. Dakle, uglavnom velike firme i oseća se potreba da se svest o tome podigne na vreme pre nego što to bude lokalno obavezno izveštavanje. Ali pored toga, ja mislim da ponašanje na lokalnom tržištu već sada je pod radarom stranih investitora i velikih firmi koje će početi da izbegavaju one koji nemaju ISG strategije jer nemaju takvu vrstu ponašanja“, navodi Biljana Bogovac, direktorka kompanije „Prajs Vaterhaus Kupers“ za Srbiju.
Počele su i prve obuke za primenu standarda. Uključeni su i dobavljači. Za sada dobro ide, kažu stručnjaci.
„Prevashodno problem je sa metalskom industrijom. Tu će, oko 2.000 kompanija iz Srbije biti u obavezi krajem januara da podnesu prvi izveštaj o emisijama. Situacija nije ništa bolja ni u EU pošto je u isto vreme ta regulativa uvedena i za EU i za ostatak sveta. Prema nekim statistikama u septembru oko 50 odsto kompanija u EU nije znalo da će morati da integriše te izveštaje“, navodi dr Radman Šelmić, savetnik direktora PKS-a za zelenu ekonomiju.
Oditorska kompanija „Prajs Vaterhaus Kupers“ na proleće najavljuje konkurs za takmičenje, koje treba da pokaže najbolje lidere i kompanije u sprovođenju „ISG“ standarda. Oni će biti spremni za isplativ izlazak na tržište.
