Kada je Isak Njutn ispisao na pergament svoje sada čuvene zakone kretanja 1687, mogao je samo da se nada da ćemo o njima raspravljati tri veka kasnije.
Pišući na latinskom, Njutn je izneo tri univerzalna principa koji opisuju kako se kretanje objekata upravlja u našem Univerzumu, a koja su prevođena, transkribovana, diskutovana i opširno raspravljana.
Ali, prema filozofu jezika i matematike, možda smo sve vreme pomalo pogrešno tumačili Njutnovu preciznu formulaciju njegovog prvog zakona kretanja.
Filozof Virginia Tech-a Danijel Huk želeo je da „ispravi stanje” nakon što je otkrio ono što je opisao kao „nespretan pogrešan prevod” u originalnom prevodu Njutnovih latinskih principa na engleski iz 1729. godine.
Na osnovu ovog prevoda, bezbrojni akademici i nastavnici su od tada protumačili Njutnov prvi zakon inercije tako da će objekat nastaviti da se kreće pravolinijski ili da miruje osim ako ne interveniše spoljna sila.
To je opis koji dobro funkcioniše dok ne shvatite da spoljne sile stalno deluju, nešto što bi Njutn sigurno uzeo u obzir u svojoj formulaciji.
Ponovo pregledajući arhive, Hoek je shvatio da ovo uobičajeno parafraziranje sadrži pogrešno tumačenje koje je letelo ispod radara sve do 1999. godine, kada su dva naučnika uhvatila prevod jedne latinske reči koja je bila zanemarena: kuatenus, što znači „ukoliko“, ne osim ako.
Za Hoeka, ovo čini svu razliku. Umesto da opisuje kako objekat održava svoj zamah ako na njega nisu pritisnute sile, Hoek kaže da novo čitanje pokazuje da je Njutn značio da je svaka promena u zamahu tela – svaki trzaj, pad, zaokret i trzaj – posledica spoljašnjih sila.
„Vrativši tu jednu zaboravljenu reč [utoliko] na mesto, [ti naučnici] su vratili jedan od fundamentalnih principa fizike u njegov prvobitni sjaj“, objašnjava Hoek u postu na blogu koji opisuje svoja otkrića, akademski objavljen u istraživačkom radu iz 2022.
Međutim, ta najvažnija korekcija nikada nije uspela. Čak i sada može se boriti da stekne snagu u odnosu na težinu vekova ponavljanja.
„Neki smatraju da je moje čitanje previše divlje i nekonvencionalno da bi ga shvatili ozbiljno“, primećuje Hoek. „Drugi misle da je to toliko očigledno ispravno da jedva vredi raspravljati o tome.
Obični ljudi bi se mogli složiti da zvuči kao semantika. I Hoek priznaje da reinterpretacija nije i neće promeniti fiziku. Ali pažljivo ispitivanje Njutnovih spisa pojašnjava šta je pionirski matematičar mislio u to vreme.
„Mnogo mastila je prosuto na pitanje čemu zapravo služi zakon inercije“, objašnjava Hoek, koji je kao student bio zbunjen šta je Njutn mislio.
Ako uzmemo preovlađujući prevod, objekata koji putuju pravim linijama sve dok ih sila ne primora na suprotno, onda se postavlja pitanje: zašto bi Njutn pisao zakon o telima slobodnim od spoljašnjih sila kada to ne postoji u našem Univerzumu; kada su gravitacija i trenje uvek prisutni?
„Cela poenta prvog zakona je da se zaključi postojanje sile“, rekao je Džordž Smit, filozof sa Univerziteta Tafts i stručnjak za Njutnove spise, novinarki Stefani Papas za Scientific American.
U stvari, Njutn je dao tri konkretna primera da ilustruje svoj prvi zakon kretanja: najpronicljiviji, prema Hoeku, je rotirajući vrh – koji se, kao što znamo, usporava u spirali koja se zateže usled trenja vazduha.
„Dajući ovaj primer“, piše Hoek, „Njutn nam eksplicitno pokazuje kako se Prvi zakon, kako ga on razume, primenjuje na tela koja ubrzavaju koja su podložna silama – to jest, primenjuje se na tela u stvarnom svetu“.
Hoek kaže da ovo revidirano tumačenje donosi kući jednu od Njutnovih najosnovnijih ideja koja je u to vreme bila krajnje revolucionarna. To jest, planete, zvezde i druga nebeska tela su vođena istim fizičkim zakonima kao i objekti na Zemlji.
„Svakom promenom brzine i svakim nagibom u pravcu“, razmišlja Hoek – od rojeva atoma do uskovitlanih galaksija – „reguliše prvi Njutnov zakon“.
Čini da se svi ponovo osećamo povezani sa najudaljenijim krajevima svemira.
Rad je objavljen u Filozofiji nauke.
