Elitni sport predstavlja nekoliko jedinstvenih pritisaka koji mogu uticati na mentalno zdravlje sportista.
Zahtevan raspored putovanja i intenzivni pritisci konkurencije mogu dovesti do negativnih emocionalnih iskustava. Sportisti se mogu povrediti, ili mogu biti nesigurni u pogledu svoje buduće sportske karijere.
Nažalost, neki sportisti se takođe mogu suočiti sa fizičkim, psihičkim ili seksualnim zlostavljanjem u svom sportu.
Istraživanja su pokazala da elitni sportisti mogu imati probleme sa mentalnim zdravljem po stopi koja je jednaka ili veća od opšte populacije. Nedavna studija je pokazala da je 41 odsto ispitanih kanadskih olimpijskih i paraolimpijskih sportista ispunilo kriterijume za jedan ili više mentalnih poremećaja, kao što su depresija, anksioznost ili poremećaji u ishrani.
Druga studija koja je uključivala australijske elitne sportiste otkrila je da je skoro dvostruko veća verovatnoća da će doživeti značajan psihološki stres u poređenju sa širom zajednicom.
Iako elitni sportisti često imaju mnogo resursa da ih podrže, možda će osećati da je teško doći i tražiti pomoć. Kada se ne leče, izazovi mentalnog zdravlja i pritisci u pogledu performansi mogu dovesti do toga da se sportisti osećaju izgorelo ili da žele da napuste svoj sport, a mogu čak da dožive osećaj beznađa i samoubilačke misli.
Mladi ljudi koji se bave elitnim sportom mogli bi biti u još većem riziku.
Postizanje najviših nivoa performansi često zahteva od sportista da se specijalizuju za svoj sport tokom tinejdžerskih godina, a nekoliko sportista koji se takmiče na Olimpijskim igrama su adolescenti. Brojni su klubovi, lige i škole koji se fokusiraju na elitnu omladinsku sportsku specijalizaciju, a na Olimpijskim igrama mladih od 19. januara do 1. februara 2024. učestvovaće 1.900 sportista.
Jasno je da se mladi sportisti već takmiče na elitnim nivoima ili se nadaju da će dostići elitni nivo u svom sportu.
Iako termin „elitni omladinski sportista“ može biti težak za definisanje, mi koristimo termin da opišemo mlade sportiste koji treniraju u sportskim okruženjima koji imaju primarni fokus na postizanju superiornih performansi, sa eksplicitnim ili implicitnim ciljem prelaska u odraslu elitu, kolegijalni ili profesionalni sport.
Elitna omladinska sportska okruženja mogu dati prioritet trošenju vremena na sportske aktivnosti umesto na školu ili veze sa prijateljima van sporta. Ova podešavanja mogu da obezbede obuku i specijalizovane veštine potrebne da postanete elitni izvođač, ali takođe mogu predstavljati rizik po mentalno zdravlje mladih sportista.
Neki pritisci koji su jedinstveni za elitne mlade sportiste uključuju ranu specijalizaciju i preteranu obuku, kritične ili zahtevne trenere i roditelje, loš san i pokušaj da se obrazovne i društvene potrebe izbalansiraju sa sve profesionalizovanijim sportskim zahtevima. Svi ovi faktori mogu uticati na dobrobit mladih elitnih sportista.
Možda posebno u vezi sa elitnim sportom, mladi ljudi širom sveta prijavljuju nivoe perfekcionizma bez presedana. Perfekcionizam je uobičajen među sportistima i snažno je povezan sa lošim ishodima mentalnog zdravlja.
Izvan pritiska elitnog sportskog okruženja, mladi ljudi doživljavaju najteži teret mentalnog oboljenja. Za mlade ljude širom sveta, vršna starost za pojavu poremećaja mentalnog zdravlja je 15 godina, a otprilike polovina ovih poremećaja se javlja pre 18. godine. Mnogo je razloga zašto je mentalno zdravlje mladih izloženo tako visokom riziku, uključujući sve više problematične globalne sukobe i klimatske promene, nezaposlenost roditelja i ekonomske izglede.
U poređenju sa korpusom istraživanja mentalnog zdravlja među odraslim sportistima, postoji ograničeno istraživanje koje istražuje ovo pitanje među elitnim mladim sportistima. Trenutno nemamo adekvatne podatke za pouzdano izveštavanje o rasprostranjenosti poremećaja mentalnog zdravlja među elitnim mladim sportistima.
Jedan izuzetak je tema poremećaja u ishrani, sa nedavnim pregledom koji sugeriše da elitni omladinski sportisti mogu biti izloženi povećanom riziku u poređenju sa neelitnim omladinskim sportistima, i šire u poređenju sa mladim ljudima.
S obzirom na jedinstvene izazove sa kojima se suočavaju adolescenti u elitnom sportu, postoji hitna potreba da se podrži mentalno zdravlje elitnih mladih sportista.
Ključni fokus za podršku mentalnom zdravlju elitnih mladih sportista uključuje stvaranje omladinskog sportskog konteksta koji štiti mentalno zdravlje. Elitna omladinska sportska okruženja moraju biti psihološki bezbedna i oslobođena zlostavljanja i uznemiravanja.
Velika odgovornost leži na roditeljima i trenerima, koji moraju izbegavati preterano kritičko ili zahtevno ponašanje i umesto toga se angažovati sa mladima na način podrške. Sportske organizacije treba da daju prioritet dobrobiti i zdravom razvoju među mladim sportistima.
Rano otkrivanje je važno kako bi se pomoglo elitnim mladim sportistima da dobiju podršku koja im je potrebna. Znaci upozorenja o zabrinutosti za mentalno zdravlje mogu uključivati promene u emocijama, raspoloženju, ponašanju, snu i apetitu sportiste. Treneri i roditelji igraju važnu ulogu u uočavanju promena u mentalnom zdravlju sportista i mogu pomoći otvaranjem razgovora o mentalnom zdravlju među mladim sportistima.
Slušanje bez prosuđivanja, pitati sportiste šta misle da bi im moglo trebati i nuditi im pomoć da pronađu mesta za traženje podrške, sve su to korisne strategije kada se govori o problemima mentalnog zdravlja.
Elitni omladinski sportisti i njihovi roditelji mogu imati koristi od traženja podrške od psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra koji je specijalizovan za rad sa sportistima.
Potrebno je mnogo više rada da bi se razumela priroda zabrinutosti za mentalno zdravlje među elitnim mladim sportistima. S obzirom na jedinstvene zahteve i pritiske takmičenja u elitnim sportskim sredinama i izazove sa kojima se mladi suočavaju, imperativ je da obratimo pažnju na potrebe mentalnog zdravlja ovih mladih izvođača.
