Naučnici iz Službe za poljoprivredna istraživanja američkog Odeljenja za poljoprivredu (ARS) i Državnog univerziteta Ohajo (OSU) rade na istraživanju kako paradajz može doneti zdravstvene koristi u nedavno objavljenoj studiji.
Studije na životinjama su pokazale da uključivanje paradajza u ishranu može smanjiti učestalost hroničnih bolesti poput raka prostate i jetre. Smatra se da su jedinjenja koja prirodno proizvodi paradajz odgovorna za ove efekte. Nakon apsorpcije iz obroka, mnoga hemijska jedinjenja koja se nalaze u plodovima paradajza putuju u jetru, gde se metabolišu. Neka jedinjenja ostaju neko vreme, dok se druga brzo uklanjaju iz tela.
U međuvremenu, u jetri ili drugim tkivima, neka od ovih jedinjenja mogu izmeniti ekspresiju gena na načine koji su povezani sa pozitivnim zdravstvenim prednostima. Istraživači su se u prošlosti uglavnom fokusirali na likopen, pigment koji paradajzu daje crvenu boju. Međutim, paradajz proizvodi hiljade jedinjenja, a pokazalo se da konzumacija paradajza nudi više koristi od samog likopena. Nedostajao je pogled „velike slike“.
„Znamo da je jedenje paradajza povezano sa brojnim zdravstvenim prednostima, a naša studija je nameravala da zaroni dublje u ono što se dešava kada jedete paradajz sa stanovišta šta se apsorbuje i kako se menja ekspresija gena“, rekao je dr Majkl Džaković. ., naučnik iz USDA-ARS Centra za istraživanje dečije ishrane.
„Umesto da se fokusiramo samo na jedno jedinjenje, koristili smo tehnologiju zvanu metabolomika da bismo široko profilisali kako se stotine hemijskih jedinjenja menjaju u jetri kao rezultat konzumiranja paradajza. Takođe smo koristili transkriptomiku da izmerimo kako su svi detektivni geni u jetri bili menjajući se u isto vreme. Ovaj pristup nam je dao dragocen uvid u potencijalne mehanizme pomoću kojih konzumacija paradajza utiče na jetru i potencijalno celo telo.“
Naučnici su testirali tkivo jetre kod miševa koji su hranjeni kontrolnom ishranom ili kontrolnom ishranom obogaćenom paradajzom kako bi utvrdili koja su jedinjenja paradajza pronađena u jetri i kako se menja ekspresija gena. Miševi hranjeni paradajzom dobili su jednu od dve dijete sa dodatkom komercijalnih narandžastih i crvenih sorti paradajza. Pošto nisu sve sorte paradajza hemijski identične, korišćenje više sorti omogućilo je sveobuhvatnije ispitivanje kako potrošnja paradajza utiče na jetru uopšte.
„Otkrili smo niz metabolita [molekula proizvedenih metabolizmom] koji nikada nisu zabeleženi u jetri. Nekoliko od ovih jedinjenja pronađeno je u krvi, koži i urinu, ali naši podaci pokazuju da se ovi molekuli metabolišu u većoj meri nego mi realizovano“, naveo je Džaković. Metaboliti su od steroidnih alkaloida jedinstveno proizvedenih u paradajzu.
„Steroidni alkaloidi su pokazali kako u in vitro [u laboratoriji] i u studijama na životinjama smanjuju apsorpciju holesterola, smanjuju proliferaciju ćelija raka i smanjuju atrofiju mišića. Oni takođe podsećaju na mnoge važne signalne molekule koje proizvodi telo. Čini se razumnim da pretpostavimo da bi mogli biti deo skupa jedinjenja koja se nalaze u paradajzu i koja su korisna za ljudsko zdravlje.“
Pored toga, naučnici su primetili da je, bez obzira na sortu paradajza, došlo do povećanja aktivacije gena povezanih sa metabolizmom ksenobiotika, nizom bioloških procesa koji pomažu našem telu da se detoksificira.
Ovo je navelo autore da pretpostave da je jedan od načina na koji paradajz može koristiti ljudskom zdravlju jeste njihova sposobnost da promovišu proizvodnju enzima koji omogućavaju izlučivanje potencijalno toksičnih jedinjenja. Slični profili ekspresije gena su povezani sa prevencijom razvoja raka zbog konzumiranja povrća kao što je brasika (na primer, brokoli).
Studija je objavljena u časopisu Molekularna ishrana i istraživanje hrane.
