Lako je biti samozadovoljan zbog COVID-19. Većina ljudi ima samo blage probleme – groznicu i kašalj, možda zagušenje i kratak dah.
Ali korona virus je sposoban da izazove mnogo više od obične respiratorne bolesti, utičući na organe u celom telu, kažu stručnjaci.
„Vidimo da ljudi imaju simptome skoro od glave do pete u smislu kako se osećaju, kako funkcionišu i šta mogu da urade“, rekao je dr Adrijan Hernandez, kardiolog koji je direktor Instituta za klinička istraživanja Duke u Daramu, Severna Karolina.
Nova godina je počela povećanjem broja hospitalizacija zbog COVID-19 u SAD, što je navelo Hernandeza i druge stručnjake da savetuju oprez, posebno za one koji su pod visokim rizikom.
Iako kratkoročni efekti COVID-19 mogu biti slični gripu, čak i blagi slučajevi mogu dovesti do dugotrajnog COVID-a – konstelacije problema koji mogu da traju nedeljama ili mesecima. Više od 200 simptoma je povezano sa dugotrajnim COVID-om, rekao je Hernandez, koji je nadgledao mnoge studije COVID-19.
Pošto COVID-19 obično utiče na disanje i može dovesti do problema kao što je upala pluća, mnogi ljudi mogu pomisliti da je to prvenstveno bolest pluća. Nije tako jednostavno, rekla je dr Niša Višvanatan, direktorka dugog COVID programa na Medicinskom fakultetu David Gefen na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
„Tvrdila bih da COVID-19 uopšte nije bolest pluća“, rekla je ona. „Čini se najverovatnije da je to ono što nazivamo vaskularna i neurološka infekcija, koja utiče na nervne završetke i na naš kardiovaskularni sistem.
Nije iznenađenje što stručnjaci kažu da je SARS-CoV-2 – naziv virusa koji izaziva COVID-19 – složen, a mnogi njegovi putevi tek počinju da se razumeju. Ali neke stvari postaju jasne. Jedan od najboljih pregleda dugih simptoma COVID-a, rekao je Visvanatan, pojavio se prošlog januara u Nature Revievs Microbiologi. U njemu su detaljno opisani efekti bolesti na celo telo, uključujući pankreas, krvne sudove i reproduktivni sistem.
„SARS-CoV-2 je odličan u pokretanju vašeg imunološkog sistema da pređe sa nule na 100“, rekla je dr Lindzi Mekalpajn, neurolog koji je direktor klinike Jejl NeuroCovid u Nju Hejvenu, Konektikat. To ubrzanje imunološkog odgovora dovodi i do „širokog obima upale“ i do prekomernog zgrušavanja krvi, rekla je ona.
„Možda se virusna replikacija dešava u plućima i nazofarinksu (oblast na vrhu grla koja povezuje nos sa respiratornim sistemom). Ali upala koju virus pokreće je sistemska“, rekao je Meklapajn.
Evo nekih delova tela koji su značajno pogođeni COVID-19.
„Virus i imuni odgovor mogu imati nekoliko različitih efekata na mozak“, rekao je Mekalpajn, vodeći autor studije iz 2021. koja se bavi moždanim udarom kod ljudi sa COVID-19, objavljenom u časopisu Stroke. Ona istražuje probleme vezane za COVID-19 i maglu u mozgu, koju je nazvala „veoma uobičajenim simptomom“.
Tačni uzroci problema u vezi sa mozgom nisu jasni, ali je rekla da se ne čini da virus direktno napada moždano tkivo. Umesto toga, čini se da pojačani imuni odgovor dovodi do ugrušaka koji mogu izazvati probleme sa mozgom.
„Mnogi pacijenti su to opisali kao osećaj kao da imaju potres mozga“, rekao je Meklapajn. „I može trajati nekoliko meseci nakon COVID-a“, čak i ako je početni slučaj bio blag.
„Pored kognitivnog oštećenja, vidimo pogoršanje ili novonastale migrene“, rekla je ona. „Vidimo novu neuropatiju u nogama i rukama – utrnulost, peckanje, otežano hodanje zbog neuropatije.“
Kovid-19 bi takođe mogao da razotkrije druga neurodegenerativna stanja, kao što je Parkinsonova bolest, rekla je ona. Meklapajn je dijagnostikovao nove slučajeve Alchajmerove bolesti kod ljudi koji su pre COVID-19 dobro funkcionisali, a zatim su razvili simptome. „Ne znamo zašto“, rekla je.
Istraživanja pokazuju da infekcija COVID-19 može povećati rizik od srčanih problema kao što su miokarditis, retka upala srca i nepravilan rad srca poznat kao atrijalna fibrilacija.
Rizik od opasnog zgrušavanja – uključujući duboku vensku trombozu (ugrušci u velikim venama) i plućnu emboliju (ugrušci u plućima) – je mali, ali ostaje povišen do godinu dana nakon infekcije, prema istraživanju sprovedenom pre nego što su vakcine bile dostupne.
Mnogi faktori mogu uticati na srčane probleme povezane sa COVID-om, rekao je Visvanatan, uključujući mikrougruške – sitne krvne ugruške – ili autoimuni odgovor koji cilja ćelije srčanog mišića. Nedavna studija u Nature Cardiovascular Research-u pokazuje da virus može da inficira koronarne arterije, uzrokujući upalu i odvajanje plaka, što može dovesti do srčanog udara.
„Zanimljivo je da mehanizam GI sistema može biti malo drugačiji od onoga što utiče na srce“, rekao je Visvanatan. Jedna teorija sugeriše da virus pronalazi skrovište dok se ostatak tela bori protiv njega. „I sada smo u više studija otkrili da COVID može ostati u našem GI traktu nedeljama i mesecima nakon što se reši u ostatku tela.“
Tačno mesto gde bi se virus mogao sakriti je predmet rasprave, rekao je Visvanatan. Ali Hernandez je rekao da su gastrointestinalni simptomi jasni: „Ljudi mogu imati mučninu, povraćanje, dijareju.“
Velika studija veterana objavljena prošle godine u Nature Communications otkrila je da ljudi sa COVID-19 imaju veći rizik od gastroezofagealne refluksne bolesti, sindroma iritabilnog creva i drugih gastrointestinalnih problema više od 30 dana nakon infekcije u poređenju sa ljudima bez COVID-19. Rizik je bio povišen čak i kod ljudi koji su imali blage slučajeve bolesti.
Problemi s bubrezima bili su uobičajeni u studiji iz 2023. objavljenoj u The Lancet Respiratori Medicine koja je razmatrala oštećenje organa nakon infekcije COVID-19.
Istraživači ne znaju nužno da li problemi s bubrezima potiču od ljudi koji se razbole od visoke temperature i unose manje tečnosti ili zato što „sa virusom koji može da ode bilo gde i izazove upalu bilo gde, možete imati razne vrste problema“, rekao je Hernandez.
Neće svi koji dobiju COVID-19 imati ove probleme, rekao je Visvanatan. Ali ljudi koji imaju simptome mogu se obratiti svom lekaru primarne zdravstvene zaštite ili dugoj COVID klinici.
Ono što svako može da uradi, rekla je, jeste da preduzme korake da zaštiti sebe i one oko sebe.
Prvi korak je da budete oprezni ako COVID-19 raste u vašem području. Razmislite o nošenju maske na prepunim javnim mestima. „Mnogo ljudi sada ima COVID, i može potrajati neko vreme da budu pozitivni“, rekao je Visvanatan.
„Druga stvar je da se vakcinišete“, rekla je ona. „Zaista se čini da je veoma zaštitno.“ Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju da svi stariji od 5 godina dobiju ažuriranu vakcinu protiv COVID-19 kako bi izbegli da se ozbiljno razbole od virusa.
„Treća stvar je kontrola vaših kardiovaskularnih faktora rizika“, rekla je ona. To znači stavljanje pod kontrolu visokog krvnog pritiska, dijabetesa ili drugih hroničnih zdravstvenih stanja. „Sve će to smanjiti vaš rizik.“
Meklapajn je dodao da ako imate simptome COVID-19, držite se dalje od drugih ljudi kako biste izbegli da ih izložite riziku.
Hernandez je istakao važnost vakcinacije uopšte za ljude sa srčanim ili plućnim oboljenjima, rakom ili suprimiranim imunološkim sistemom. „Za ljude koji imaju druga zdravstvena stanja, ne treba vam još jedno“, rekao je on. „A ako biste mogli da izbegnete bolest kao što je COVID ili grip — zašto ne biste?“
