Izvor i količine različitih vrsta mineralne prašine koja dospeva u Zemljinu atmosferu potrebno je ponovo proceniti kako bi se njeni efekti na zdravlje ljudi i klimatske promene mogli preciznije razumeti, tvrde naučnici.
Međunarodni tim, predvođen Univerzitetom u Kardifu, kaže da su postojeći modeli precenjivali ulogu Severne Afrike kao primarnog izvora globalnih emisija prašine skoro 30 godina što je dovelo do netačnosti u našem razumevanju uticaja na prašume, okeane i led.
Umesto toga, koristeći alternativni model, oni pokazuju kako se emisije prašine menjaju sezonski i između hemisfera preko pustinja u istočnoj Aziji, Bliskom istoku i severnoj Africi, kao i grmlja u Australiji i Severnoj Americi.
Predstavljajući svoje nalaze u dva članka, jedan u Science of The Total Environment i drugi u Journal of Geophisical Research-Atmospheres, tim otkriva niz slabosti u trenutnim modelima emisije prašine.
Vodeći autor Adrian Chappell, profesor uticaja klimatskih promena na Školi za nauku o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta u Kardifu, rekao je: „Prisustvo čestica prašine u našoj atmosferi je sasvim normalno i vidimo njihove efekte u svemu, od nakupljanja na vetrobranskim staklima automobila do živo narandžaste i crvene boje izlaska i zalaska sunca.
„U različitom stepenu, ove emisije imaju pozitivne i negativne efekte na našu životnu sredinu. Hranljivi sastojci u deponovanoj prašini oplođuju naše okeane i prašume, ali takođe mogu oštetiti biljke i drveće i poremetiti fotosintezu. Slično tome, prašina taložena na ledu povećava brzinu topljenja suprotstavljajući se svojstva leda.
„U ovim kontekstima, od vitalnog je značaja da imamo tačno razumevanje odakle dolaze emisije prašine, u kojim količinama, kako se transportuje širom planete i gde završava.
„Naša studija otkriva značajne nedostatke u kalibraciji modela prema prašini koja visi u atmosferi iznad severne Afrike i Bliskog istoka kao primarnih izvora tokom cele godine.
Postojeći modeli emisije prašine su izračunati pod pretpostavkom da je površina Zemlje gola.
Prilagođavanja su napravljena da bi se uzela u obzir „zelena“ fotosintetička vegetacija, koju detektuje satelit i smatra se da smanjuje količinu emisije prašine.
Međutim, trenutni modeli isključuju „smeđu“ nefotosintetičku vegetaciju uobičajenu u sušnim područjima gde se javlja većina izvora prašine i takođe smanjuju emisiju prašine.
Da bi rešio ovaj previd, tim je koristio senke otkrivene sa satelita da kvantifikuje hrapavost površine, propuštene emisije i njihove sezonske varijacije iz globalnih izvora.
Oni pokazuju da je količina prašine koja se emituje na globalnom nivou mnogo manja nego što je ranije procenjeno i otkrivaju da se najveće emisije prašine na Zemlji dešavaju u različitim regionima u različitim godišnjim dobima.
Profesor Chappell je dodao: „Sadašnji modeli pričaju samo delić priče zasnovane gotovo u potpunosti na severnoafričkoj Sahari i ne uzimaju u obzir malo ili nimalo prašine na južnoj hemisferi. Naša ponovna procena pokazuje potpuno drugačiju sliku priznavanjem značaj sezonske i zaista globalne procesije emisije prašine.
„Ovo je ključno jer su svojstva prašine različita u zavisnosti od toga odakle potiču. Ne samo to, već se menjaju i kako se transportuju unutar Zemljine atmosfere na različite destinacije gde se talože na kopnu, u našim okeanima i na ledenim kapama. To je ključno jer su svojstva prašine različita u zavisnosti od toga gde nastaju. Ne samo to, već se menjaju i kako se transportuju unutar Zemljine atmosfere na različite destinacije gde se talože.
„Da bismo napravili tačne projekcije i razumeli prave efekte prašine na našu klimu i na ljudsko zdravlje, apsolutno moramo ukloniti ove fundamentalne netačnosti u trenutnim praksama modeliranja.
Tim dalje razvija svoj model emisije prašine kako bi koristio podatke o brzini vetra finih razmera da bi preciznije opisao način na koji su površine tla zaštićene od erozije vetrom i emisije prašine.
Kažu da će ažuriranje dati modelu realističniji prikaz Zemljine površine od onih koji se trenutno koriste.
Nadaju se da će se njihov model koristiti zajedno sa drugim tehnikama atmosferskog praćenja kako bi se bolje razumeli uticaji prašine na kruženje ugljenika, degradaciju zemljišta, bezbednost hrane i održivi razvoj.
