Tim istraživača veštačke inteligencije u Microsoftu koji radi sa kolegama iz Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije koristio je veštačku inteligenciju za razvoj baterije koja koristi manje litijuma. Zajedno su objavili rad koji opisuje njihov rad na arKsiv preprint serveru.
Litijum-jonske baterije postale su industrijski standard i za elektronske uređaje i za električna vozila i očekuje se da će igrati glavnu ulogu u konverziji na zelenu električnu mrežu. Ali litijum je skup, što je navelo više timova širom sveta da traže alternative. U ovom novom naporu, istraživački tim je tražio načine da smanji količinu litijuma koji se koristi u baterijama.
Ovo bi obično potrajalo dugo – verovatno mnogo godina – zbog potrebnog iscrpnog pristupa. Da bi smanjili opterećenje i vreme potrebno za obradu miliona kandidata, istraživači su se okrenuli veštačkoj inteligenciji.
Napominjući da su AI aplikacije dobre u korišćenju ogromnih količina podataka da bi naučile kako da rade stvari, istraživači su dizajnirali onu koja bi mogla da proučava milione materijala koji bi mogli da se dodaju litijumskoj bateriji da bi se zamenila određena količina litijuma i testirali rezultati na faktore kao što su stabilnost i kako bi se ponašala baterija koja koristi dati materijal.
Koristeći ovaj pristup, istraživački tim je uspeo da smanji listu mogućih kandidata na samo nekoliko stotina mogućnosti. Zatim su se obratili naučnicima za materijale u Nacionalnoj laboratoriji Pacific Northvest za savet kako da još više smanje mogućnosti. Naučnici su predložili dodavanje konkretnijih kriterijuma skrininga i više rundi eliminacije. Nakon što je poslušao taj savet, tim je došao do kandidata koji obećava i pristupa koji je uključivao zamenu približno polovine litijumovih atoma u bateriji atomima natrijuma.
Nakon što su napravili radnu bateriju koristeći novi pristup, istraživači su otkrili da ima nižu provodljivost nego što je bilo potrebno – ali takođe veruju da postoji prostor za poboljšanje. Planiraju da nastave da rade na pristupu i procesu koji su koristili za pronalaženje svog rešenja, za koje sugerišu da bi eventualno moglo da reši druge vrste problema obrade materijala.
