Veliko nasumično kontrolno ispitivanje koje je sproveo tim istraživača Neuroscience Research Australia (NeuRA) i UNSV otkrilo je da su ‘gamifikovane’ vežbe koraka kod kuće efikasne u sprečavanju padova kod ljudi starijih od 65 godina, smanjujući broj padova za 26% u poređenju sa kontrolnom grupom.
Rezultati ispitivanja, koje je vodila NeuRA, objavljeni su u Nature Medicine.
Sa populacijom koja stalno stari, istraživači kažu da su nam potrebne skalabilne i efikasne strategije za prevenciju pada kako bismo se suočili sa rastućim uticajem padova u zajednici.
„Redovne vežbe koje izazivaju ravnotežu su efikasne u sprečavanju padova, tako da smo pokušali da vežbanje učinimo zabavnim i lakim za izvođenje“, kaže dr Daina Sturnieks, vodeći autor studije i viši naučni saradnik u NeuRA i UNSV Sidneju.
„Bilo je zaista ohrabrujuće videti da je smart±step, konzola za vežbanje u kojoj svako može da uživa kod kuće potpuno bez pomoći terapeuta, donela korist starijim ljudima sprečavajući padove.“
Ukupno 769 ljudi starijih od 65 godina—svi žive u zajednici—učestvovalo je u studiji dr. Sturnieksa. Od njih je zatraženo da rade pametne igre sa vežbama ± korak po 120 minuta nedeljno tokom 12 meseci. Oni su prijavili svoje padove tokom ovog perioda i ovi podaci su upoređeni sa kontrolnom grupom, koja je dobila samo brošuru javnog zdravlja o sprečavanju padova.
Tokom perioda istraživanja od 12 meseci, učesnici koji su primili intervenciju vežbanja pokazali su značajno manje padova u poređenju sa kontrolnom grupom: 36% grupe za vežbanje imalo je pad u periodu istraživanja, dok je 48,2% grupe sa pamfletom imalo pad.
Iako su ovi rezultati ohrabrujući, istraživači su rekli da je jedno ograničenje istraživanja to što se uzorak prvenstveno sastojao od dobro obrazovanih i dobro funkcionalnih starijih ljudi.
„Nalazi se ne mogu generalizovati na slabije starije ljude“, rekli su istraživači.
„Štaviše, učesnici nisu bili zaslepljeni za svoju intervenciju, tako da se nivo očekivanja za sprečavanje padova mogao razlikovati između grupa, što može doprineti placebo efektu koji bi mogao uticati na nalaze.
Jedna od tri osobe starije od 65 godina koje žive samostalno doživeće pad svake godine. Padovi su značajno javnozdravstveno pitanje, doprinoseći invalidnosti u vezi sa mobilnošću i gubitku nezavisnosti, i drugi su vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda širom sveta.
Najbolji dokaz za prevenciju pada u zajednici su vežbe koje izazivaju ravnotežu, kaže dr Sturnieks.
„Već dugo znamo da, ako se rade pravilno i dosledno, vežbe koje izazivaju ravnotežu mogu sprečiti padove. Ali problem je u tome što ljudi često ne drže korak sa svojim vežbama jer mogu veoma brzo da dosade“, ona kaže.
Ovo je navelo dr Sturnieksa i tim u Centru za istraživanje padova, ravnoteže i povreda u NeuRA da istraže ideju gejmifikacije vežbi ravnoteže.
„Ljudi postaju zavisni od igara jer su zabavne i postaju motivisani da pobede svoj najbolji rezultat i jednostavno se izgube u igri“, kaže dr Sturnieks.
smart±step je povezan sa televizijskim ekranom i kada je izabrana igra zahteva od osobe da stane na ciljne panele na podmetaču, baš kao što bi to bilo sa kontrolerom za igru.
Prednosti pametnih igara sa vežbama sa korakom—ili egzerigara—nadilaze prednosti fizičkog vežbanja: ljudi takođe preduzimaju kognitivni trening, koji se lako uključuje u ove igre.
„Ove vežbe zahtevaju od ljudi da brzo razmišljaju, za razliku od tradicionalnih programa vežbanja gde često samo prolazite kroz pokrete“, kaže dr Sturnieks. Igre smart±step uključuju gaženje na prostirku, koja deluje kao kontrolor.
Ekser igre se razlikuju po sadržaju i kreću se od prikupljanja blaga do gaženja bubašvaba u pokretu ili izbegavanja prepreka. Sve u svemu, igre zahtevaju pravovremene pokrete i brzo razmišljanje da bi bile u toku.
„Ekser igre su kao dva u jednom: dobijate fizičke koristi, ali ste i sami kognitivni izazovi, što je dobro za mozak i zdravo starenje. Plus, zabavno je.“
