Bolest srca izazvana gojaznošću, koja pogađa do 10% populacije u određenim starosnim grupama, smatra se neizlečivim stanjem i 75% ljudi ne preživi više od pet godina nakon dijagnoze.
Ali istraživači sa Univerziteta Deakin otkrili su vezu između gojaznosti i amiloida beta, proteina koji je ranije bio umešan u razvoj Alchajmerove bolesti. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Nature Communications.
Profesor Sean McGee, profesor medicinske biologije na Dikinovoj medicinskoj školi i Institutu za mentalno i fizičko zdravlje i kliničko prevođenje (IMPACT), rekao je da se protein koji se zove amiloid beta akumulira u mozgu, izazivajući taloženje moždanih plakova koji doprinose razvoju od Alchajmerove bolesti.
„Kao deo ove prve studije u svetu, laboratorijski testovi su otkrili da se amiloid beta izlučuje iz masnog tkiva u krvotok“, rekao je Mekgi.
„Pogledali smo i mršave miševe i miševe koji su hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti koja dovodi do gojaznosti, i bilo je jasno da gojazni miševi imaju mnogo veći nivo amiloida beta u krvi.
„Ovo nas je navelo da se zapitamo da li je amiloid beta bio uzročni faktor srčanih bolesti, pa smo lečili normalne mršave miševe amiloidnim beta-om, a zatim pratili njihov metabolizam i funkciju srca i otkrili da izaziva srčanu bolest – baš kao i gojaznost. Primetili smo da amiloid beta se akumulirao u mitohondrijama srca – elektranama ćelija koje stvaraju energiju – i sprečio stvaranje energije u srčanim ćelijama.Pošto srce koristi toliko energije da pumpa krv, ovo je dovoljno da izazove srčana oboljenja.
„Prema našim saznanjima, ovo je prvi put da je amiloid beta umešan u bolest koja nije Alchajmerova bolest. Do sada se smatralo da su negativni efekti beta amiloida ograničeni na mozak.“
Rezultati ove studije su prvi koji opisuju proizvodnju i oslobađanje amiloida beta masnim tkivom kao uzrok srčanih bolesti. Ovo otkriće prevazilazi objašnjenje uzroka i identifikovalo je mogući pristup lečenju srčane insuficijencije povezane sa gojaznošću.
„Kako je amiloid beta povezan sa Alchajmerovom bolešću, postoje brojne terapije i lekovi koji su razvijeni poslednjih godina“, rekao je Mekgi.
„Mnoge od ovih terapija bile su veoma efikasne u blokiranju efekata beta amiloida i bile su bezbedne za ljude, ali većina nije uspela da efikasno leči Alchajmerovu bolest iz različitih razloga. Tako da smo lečili gojazne miševe jednim od ovih razvojnih lekova za Alchajmerovu bolest i potvrdili da je zaista sprečio napredovanje srčanih bolesti.
„Ovo nam govori da bi ovi amiloidni beta-blokatori koji su razvijeni za Alchajmerovu bolest mogli odmah da se prenamene za srčane bolesti izazvane gojaznošću.
„S obzirom da ove terapije već postoje i da su testirane na bezbednost na ljudima, bilo bi izvodljivo preći direktno na klinička ispitivanja kod pacijenata sa srčanim oboljenjima. Ovo će smanjiti proces razvoja lekova za oko 10 godina.“
McGee sada traži i bespovratna sredstva i/ili komercijalnu podršku za unapređenje ovog posla.
„Srčana bolest izazvana gojaznošću sada se smatra neizlečivim stanjem, međutim ova studija osvetljava kako se razvija i pruža održiv put za njeno lečenje, a mi radimo na tome da pružimo novu nadu pacijentima sa ovim veoma izazovnim stanjem.“