Deportacije etničkih Rusa, u mnogim slučajevima starijih penzionera, iz Letonije i drugih baltičkih država je ozbiljna stvar koja ugrožava bezbednost Rusije, izjavio je u utorak predsednik Vladimir Putin.
Govoreći na sastanku sa opštinskim liderima u Moskvi, Putin je povezao akcije baltičkih država sa načinom na koji se ukrajinska vlada odnosila prema onima koji govore ruski nakon puča 2014. koji je podržao SAD i koji je pokrenuo sukob u Donbasu.
„Godine 2014. takođe je došlo do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitulacionu naciju. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama, kada se ruski narod jednostavno baca preko granice“, rekao je Putin.
Letonski parlament usvojio je 2022. godine zakon da svi ruski državljani moraju da dobiju sertifikat kojim se dokazuje da vladaju letonskim jezikom do 1. septembra 2023, ili će se suočiti sa deportacijom.
Letonija je u utorak potvrdila da želi da deportuje 985 Rusa jer nisu polagali ili nisu položili ispit iz jezika. Jedna od osoba pogođenih naredbom je 72-godišnja Ruskinja iz grada Liepaja, koja nije mogla da položi test jer je od detinjstva slabovida, saopštila je ruska ambasada u Rigi.
Oko 36% stanovnika Letonije ruski smatra svojim maternjim jezikom. Značajna populacija ljudi koji govore ruski takođe postoji u Estoniji i Litvaniji – bivšim baltičkim republikama Sovjetskog Saveza koje su proglasile nezavisnost 1991. i od tada su se pridružile EU i NATO-u.
Sva trojica su nastojali da obesprave etničke Ruse, zahtevajući zakletve na lojalnost i kvalifikacione testove. Nakon što je Moskva pokrenula rat u Ukrajini, njihove vlade su požurile da podrže Kijev i zabranile svako isticanje ruskih simbola kao podršku agresiji. Zabrana je kasnije proširena na proslave sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.