Dva minuta snimka nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu, u kojoj je stradala Stanika Gligorijević, zastariće nakon 31. januara, te se postavlja pitanje da li će javnost ikada videti ceo snimak nesreće koju je januara 2019. izazvao Dejan Stanojević, vozač tadašnjeg direktora „Koridora Srbije“ Zorana Babića. Porodica stradale Stanike Gligorijević u razgovoru za Nova.rs ističe da će ići do suda u Strazburu, kako bi izdejstvovala pravdu i konačno videla ceo snimak nesreće.
Lančani sudar tri vozila, u kojem je Stanika Gligorijević poginula, izazvao je automobil u kojem je bio Babić, a njegov vozač Dejan Stanojević je zbog nesreće osuđen na četiri i po godine zatvora.
Sigurnosne kamere na naplatnoj rampi snimile su nesreću, ali nedostaju dva minuta za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno izjavio da je toliko užasan da nije za prikazivanje. Ta dva minuta nikada nisu stigla do suda, a nakon 31. januara sporna dva minuta snimka neće više imati značaj jer oni zastarevaju.
Mirjana Aleksić, sestra nastradale Stanike Gligorijević, koja je i sama bila teško povređena u nesreći, za Nova.rs navodi da je znala da će Aleksandar Vučić, kako kaže, „zaštitnik“ Zorana Babića, učiniti sve samo da ta dva minuta nikada ne budu objavljena.
„Tokom trajanja suđenja, kada smo pitali šta će se dogoditi ako se ne pojavi snimak, rekli su nam da i da se pojavi za 20 godina, on ne može da zastari. Sada odjednom zastareva. Mi znamo sve, znamo i da je BIA došla u „Puteve Srbije“ osam minuta nakon što se saznalo ko je vozio automobil „Koridora“, kako bi izuzeli taj snimak, dok su u isto vreme policajci dovezli Dejana Stanojevića iz pravca Leskovca kako bi preuzeo krivicu. Dokle bre više da nas prave da smo budale?“, pita se Mirjana Aleksić.
Sestra navodi da je ništa neće sprečiti da pravdu potraži i izvan Srbije.
„Nema veze što su to napravili da može da zastari, ali verujte mi, lično ću ići u Strazbur. Makar sve prodala i nemala gde da živim, neću se smiriti dok se istina ne sazna. Ne fali tu dva minuta, fali sedam, ali polako. Mi tražimo dva minuta nakon sudara gde se vidi koga izvlače sa vozačevog mesta. Pa ako moja sestra ne može da počiva ovde na miru jer se igraju sa nama, verujte da postoji viša institucija i od suda u Nišu, i u Beogradu, postoje institucije kojima ne možete novac dati kako bi kreirali „istinu“ i „pravdu“. U Strazburu ništa neće da zastari“, ističe ona.
Navodi da je tražila da je primi predsednik Srbije, kako bi mu postavila pitanja dok ga gleda u oči.
„Želela sam kao građanka, povređena žena i ožalošćena sestra da ga pitam zašto se on toliko bori da dokaže nevinost Zorana Babića? Što je predsednik Vučić dolazio kod nas nakon nesreće? Ne razumem. Nit je bio tamo, niti išta. Mnogo teži slučajevi su se događali, pa nije išao u porodice gde su se i kuće zatvarale. Pa moj je suprug svojim očima video kada su Zorana Babića izvukli sa mesta vozača. Pa kome ću pre da verujem, svom suprugu i njegovim očima ili lažima pojedinaca i korumpiranih svedoka? Da li je normalno da policajac sa uviđaja ne zna koja nam je boja automobila? Pa ne govorimo o nijansama između crne i teget boje. Naš auto je bio crvene boje. Njihov automobil je odmah prebačen na šlep i prevezen za Beograd, a mi smo morali da platimo da naš odvezu na otpad“, prepričava Aleksić za Nova.rs.
Advokat porodice stradale Stanike Gligorijević Stefan Ćorda navodi da da je po sredi pravna zavrzlama.
„U spisima se pojavio dokaz kada je tužilac tražio odgovor „Puteva Srbije“, koji su nadležni za kamere na auto-putu, da su oni angažovali neko pravno lice iz Novog Sada da za njih servisira tu njihovu opremu. To pravno lice i „Putevi Srbije“ su odgovorili da nedostaju dva minuta na snimku iz tri tehnička razloga. Prvi je da je došlo do greške na konekciji između hard diska i kamere koja snima prilikomprenošenja podataka, drugo je da je sam hard disk nije skladištio samo taj deo snimka prilikom prenošenja tih podataka i treći je bio da pošto kamere snimaju detekciju pokreta, u tih dva minuta nije bilo pokreta. To je bio zvanični odgovor u tužilačkim spisima“, priča advokat.
Međutim, nakon toga, neko je iz „Puteva Srbije“ izjavio da definitivno t dva minuta nisu snimljena, jer nije bilo pokreta, piše Nova.rs.
„E sad, u spisima predmeta u predusi je nesporno da je u tih dva minuta i te kako bilo kretanja, tako da ta priča ne stoji. Zbog toga postoji krivična i materijalna odgovornost onih koji su bili dužnid a se bave kamerama. Neko je morao da bude odgovoran zbog toga što ta dva minuta snimka nema. To su odgovorna i tehničla lica u „Putevima Srbije“. Tužilac je morao da izvrši tehničko veštačenje kako bi se utvrdilod ali je to što oni kažu tačno i da preduzme dokaznu radnju jer je u pravosnažnoj presudi sud utvrdio da postoji manjkavost na snimku ida su ti snimci istrgnuti“, objašnjava nam advokat.
