Ove godine obeležava se događaj koji se dešava jednom u životu u misterioznom svetu periodičnih cikada: istovremena pojava dva odvojena legla u SAD, retka pojava koja se poslednji put dogodila 1803. godine.
Jedna od najvećih enigmi sveta insekata, periodične cikade (Magicicada spp.) žive do 99,5 procenata svog života pod zemljom kao nimfe, hraneći se sokom korena drveta. Neka legla čekaju 13 godina da postanu odrasli; drugi čekaju 17 godina.
Dvostruko pojavljivanje ova dva legla 2024. označava retku priliku sinhronizacije njihovih 13 i 17-godišnjih životnih ciklusa. Ovaj uzbudljivi dvostruki događaj neće se ponoviti do 2445.
Milioni cikada iz Brood XIII i XIX će izaći iz zemlje oko sredine godine da bi odbacili svoje egzoskelete dok se pretvaraju iz nimfi bez krila u odrasle jedinke, ostavljajući za sobom ljuske koje mogu prekriti drveće i zemljišne površine.
Zatim, život odrasle cikade je vrtlog parenja i polaganja jaja.
Sam broj cikada koje glasno pevaju u opsegu do 90 decibela mogao bi da bude malo za uši, ali ovi insekti su inače bezopasni za ljude i kućne ljubimce.
Mužjaci su odgovorni za šokantno glasan reket, koji tihim ženkama izgovara serenade sa specifičnim pesmama za parenje koje stvaraju vibracione strukture na bočnim stranama njihovih stomaka, koje se nazivaju timbali.
Nakon parenja, ženke koriste poseban alat koji se zove ovipositor kako bi napravili rupe u malim granama drveća, odlažući unutra svoj dragoceni teret jaja. Odrasle cikade će se pariti, položiti jaja i uginuti u roku od nekoliko nedelja.
Kada se jaja izlegu, nimfe padaju na zemlju, zarivaju se u zemlju i započinju sledeći ciklus od 13 ili 17 godina, provodeći skoro ceo svoj život pod zemljom.
Niko sa sigurnošću ne zna kako i zašto cikade izvode ovaj tačno tempiran masovni ulazak u svet iznad zemlje, ali nedavni napredak sugeriše da bi misterija Magicikade mogla biti rešena u narednoj deceniji.
Smatra se da je broj ovih radoznalih stvorenja tokom njihovog koordinisanog pojavljivanja odbrana od predatora kao što su ptice, ose i bogomoljke. Preplavljivanje ekosistema sa više cikada nego što grabežljivci mogu da pojedu u isto vreme svakako povećava njihove šanse da ih izbegnu i pronađu partnera.
Predatori bi mogli da iskoriste ovo – i da sinhronizuju svoj životni ciklus sa životnim ciklusom cikada kako bi osigurali da je dosta hrane dostupno u vreme razmnožavanja – postajući veća pretnja i možda sprečavanje da bilo koje cikade izbegnu svoju sudbinu kao obrok.
Ali čini se da tako dugi životni ciklusi pomažu periodičnim cikadama da spreče predatore da sinhronizuju svoje vreme razmnožavanja. Imati sezonski ciklus razmnožavanja zasnovan na prostom broju (kao što su 13 i 17) takođe im pomaže da izbegnu predatore sa životnim ciklusom koji je faktor tih brojeva.
Na primer, bilo koja vrsta predatora sa 2, 3, 4 ili 6-godišnjim životnim ciklusom mogla bi da uništi 12-godišnju vrstu cikada jer bi se povećanje populacije predatora poklopilo sa svakim pojavom cikada.
Sve periodične cikade istog tipa životnog ciklusa koje dele istu godinu nicanja formiraju ‘leglo’.
Proučavanje ovih legla može pružiti vredan uvid u ponašanje insekata, dinamiku populacije i uticaj pojave cikada na ekosistem. Magicicada su među najviše proučavanim insektima u evoluciji i ekologiji.
Nijedna druga životinja nema tako dug, stabilan i sinhronizovan životni ciklus kao ova, reprodukujući se u velikom broju i samo jednom. Iako je jedan intrigantan zglavkonožac donekle blizu; japanska stonoga koja eksplodira u brojevima svakih 8 godina.
Brood XIII (Brod iz Severnog Ilinoisa) je poslednji put viđen 2007. Ovo leglo se pojavljuje svakih 17 godina i naseljava istočni deo SAD. Možete očekivati da ćete čuti njihovo zujanje širom Viskonsina, i delova Ilinoisa i Indijane.
Brood XIX (Great Southern Brood) poslednji put se pojavio 2011. godine i prvenstveno naziva jugoistočni deo SAD domom. Ovo 13-godišnje leglo ciklusa će se pojaviti na više lokacija, uključujući Tenesi, Džordžiju, Teksas i Alabama.
Dok vreme njihovog nicanja može malo da varira u zavisnosti od vremena, očekuje se da će se oba legla XIII i XIX pojaviti iznad zemlje između maja i juna, kada temperatura zemljišta dostiže oko 17,9 °C.
Geografsko preklapanje se uglavnom dešava u Ilinoisu, gde, zajedno sa nekim drugim oblastima, možete čuti kombinovane pesme oba legla.