Sala za ispite možda nije prvo mesto koje biste pomislili kao dosadno okruženje – šta sa svim tim pritiskom da se uspe – ali nova studija sugeriše da je to zapravo veoma dosadno mesto za studente, toliko da može uticati na rezultate sa kojima izlaze.
Studija, koju je sastavio tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Beču u Austriji, anketirala je 1.820 nemačkih učenika starosti između 5. i 10. razreda. Ovo je prvi put da se dosada na ispitima zaista pomno posmatra.
Statistička analiza rezultata ankete pokazala je da se dosada tokom testova javlja na značajnom nivou među učenicima. Visok nivo dosade tokom testova bio je verovatniji kada ispit nije imao ličnu relevantnost za studente, a takođe je bio povezan sa negativnim uticajem na rezultate ispita.
Istraživači su predložili hipotezu o „obilju“ za ovu dosadu, sugerišući da se zamornost javlja kada su učenici ili preterani (test je pretežak) ili premalo (test je previše lak).
„Da bi se izborili sa dosadom na testu, nastavnici treba da pripreme ispitne zadatke na način da se odnose na realnost života učenika“, kaže edukativni psiholog Tomas Gec sa Univerziteta u Beču. „Pored toga, zadaci ne bi trebalo da budu ni premalo ili prezahtevni.
Teorija izobilja glasi ovako: ako su učenici nedovoljno izazovni, ispunjavanje testa je za njih jednostavno, što onda dovodi do dosade – ali na rezultate to ne utiče negativno. S druge strane, previše izazovni učenici i težina zadataka takođe izazivaju dosadu, trošeći kognitivne resurse i tako dovode do nižih ocena.
Ova povezanost između dosade i preteranih ili nedovoljno izazovnih je ranije prijavljivana u učionici, a istraživači ohrabruju roditelje i staratelje da razgovaraju sa svojom decom o trenucima kada im je posao previše težak ili previše lak.
Studija se bavi ranijim istraživanjima o onome što se zove teorija kontrolne vrednosti emocija postignuća – konkretno da je učenicima potrebna i kontrola (nad svojim akademskim učinkom) i percepcija vrednosti (osećaj da je posao važan) da bi pronašli motivaciju i izbegli dosadu. .
Postoji argument da dosada može biti korisna za nas kao ljudska bića – ne samo u negovanju kreativnosti – ali to ne bi trebalo da se dešava u ispitnom okruženju, posebno ako to znači da studenti dobijaju niže ocene nego što bi inače.
„Veliki broj studija već pokazuje da dosada ima štetan uticaj ne samo na učenje i performanse, već i na mentalno i fizičko zdravlje“, kaže Gotz.
„Svojim radom sada širimo pogled na centralnu oblast u svakodnevnom školskom životu dece i adolescenata, odnosno ispite.
