Kada uče, pacijenti sa šizofrenijom ili depresijom imaju poteškoća da optimalno koriste informacije koje su im nove. U procesu učenja, obe grupe pacijenata daju veću težinu manje važnim informacijama i kao rezultat toga donose manje nego idealne odluke.
Ovo je bio nalaz višemesečne studije koju je sproveo tim koji je predvodio neuronaučnik profesor dr med. Markus Ulsperger sa Instituta za psihologiju Univerziteta Otto von Guericke u Magdeburgu u saradnji sa kolegama sa Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju i Nemačkog centra za mentalno zdravlje.
Koristeći elektroencefalografiju (EEG) i složeno matematičko kompjutersko modeliranje, tim istraživača je otkrio da su deficiti u učenju kod depresivnih i šizofrenih pacijenata uzrokovani smanjenom/smanjenom fleksibilnošću u korišćenju novih informacija.
Studija je upravo objavljena u Brain-u i nosi naslov „Transdijagnostička nefleksibilna dinamika učenja objašnjava deficite depresije i šizofrenije.
„Ljudi sa depresijom ili šizofrenijom često pate od kognitivnih ograničenja“, kaže glavni autor studije, dr Hans Kiršner. Na primer, teško im je da razumeju složene informacije, da uče, da planiraju ili generalizuju situaciju. „Konkretno, nedostatak u korišćenju povratnih informacija iz prošlosti za upravljanje budućim ponašanjem predstavlja fundamentalni problem za one koji su pogođeni.
Dr Tilman Klajn, neuropsiholog i psihoterapeut, dodaje da su ova kognitivna ograničenja veoma teška za pogođene grupe pacijenata i da imaju snažan uticaj na ishod lečenja. „Ako bolje razumemo ove deficite i njihove uzroke, dugoročno možemo da osmislimo oblike lečenja kao što je funkcionalni trening koji će biti konkretniji i ciljani.“
Da bi saznali da li su psihološki i neuronski mehanizmi koji dovode do kognitivnih ograničenja isti kod različitih mentalnih poremećaja, naučnici su pregledali pacijente sa dijagnozom teškog depresivnog poremećaja i šizofrenije, kao i kontrolnu grupu od 33 osobe.
Ispitanicima su više puta prezentovane slike životinja na ekranu koje su bile povezane ili sa velikom ili niskom verovatnoćom nagrade ili kazne, odnosno pozitivnom ili negativnom povratnom spregom. Ispitanici su morali da odluče da li žele da se klade na životinju ili ne, i tako ili pobede ili izgube 10 poena. Da se nisu kladili, ništa nisu ni dobili, ni izgubili, ali bi onda videli šta bi se desilo da su odlučili da se klade.
Dr Kiršner opisuje postavljanje testa na sledeći način: „Tokom eksperimenta, cilj učesnika je bio da otkriju da li je vredno kladiti se i stoga rizikovati gubitak koji bi mogao da dovede do toga, ili je bolje ne kladiti se i tako izbeći gubitak .“
„Proces pomalo liči na igru ruleta“, objašnjava neuronaučnik. „Ako se kladite, ili dobijate ili gubite. Ako se ne kladite, ipak ćete videti gde završava mala lopta i možete da procenite šta bi se desilo da ste se kladili. Razlika u našoj Studija je da su učesnici zapravo mogli da nauče jer su vremenom shvatili da li je veća verovatnoća da će životinja u proseku biti nagrađena ili kažnjena i da su se tada uvek mogli kladiti na životinju i na taj način maksimizirati svoj dobitak ili minimizirati svoje gubitke .“
Prema Kiršneru, optimalno učenje u ovom zadatku bi značilo da su ispitanici više obratili pažnju na povratne informacije – to jest, pobede ili gubitke životinje – na početku procesa učenja. „Jednom kada steknu osećaj za verovatnoću da će životinja pobediti, ignorišu obmanjujuće povratne informacije, na primer, slika za koju je obično velika verovatnoća da će izgubiti takođe povremeno pobeđuje.
Dok su zdravi kontrolni učesnici uradili upravo to, grupe pacijenata koje su patile od depresije ili šizofrenije bile su pod snažnijim uticajem nasumičnih grešaka. „Zamislite košarkaša koji baca loptu na koš“, nastavlja dr Kiršner. „Loš igrač retko postiže gol i nije izabran za tim. Čak i ako ne postigne gol svaki put, dobar igrač često postiže gol i stoga je izabran za tim. Međutim, u studiji, obe grupe pacijenata bi zamenile dobre igrač posle lošeg udarca.“
U EEG-u se moglo videti da obe grupe pacijenata imaju smanjenu neuronsku reprezentaciju očekivanja nagrade. „To znači da se stopa pogodaka dobrog košarkaša ne čuva tako dobro u mozgu i brže se prepisuje kada igrač povremeno ne postigne pogodak.
Ukratko, dr Kiršner objašnjava da je studija proširila znanje tima o kognitivnim ograničenjima kod pacijenata sa dijagnozom šizofrenije ili depresije. „Posebno smo takođe bili u mogućnosti da demonstriramo prednosti računarskih modela u kojima pokušavamo da matematički opišemo složene mehanizme učenja i implementiramo ih u obliku kompjuterskih simulacija.
Ovo je omogućilo da se simulira teško predvidljivo ponašanje u učenju i uporedi sa ponašanjem učesnika u konkretnim zadacima. „Sa ovim pristupom u [] budućnosti, moći ćemo da kvantifikujemo i karakterišemo deficite učenja na nijansiraniji način. A bolje razumevanje ovih deficita će, zauzvrat, pomoći da nas usmeri ka daljem razvoju postojećih tretmana za depresiju i šizofreniju na ciljaniji način. Nadamo se da će u budućnosti naše istraživanje koristiti pacijentima pogođenim smetnjama u učenju i pomoći im da se bolje nose u svakodnevnom životu.“
