Modeling je zanimanje iz snova za mnoge mlade žene, ali za one kojima je manekenka karijera, pronalaženje posla može biti traumatična, seksualizovana noćna mora, otkriva studija Univerziteta Rutgers-Nju Brunsvik.
Da bi dobili posao modela – prvo fotografisanje, sledeća svirka – modeli moraju stalno da se povezuju, što je suštinski element preduzetničkog rada. Ove neformalne večere, klupski događaji i druženja u privatnim kućama, aktivnosti koje profesorka javne politike Rutgersa i autorka studije Džoselin Elis Krouli naziva „život na žurci“, često su prilike za seksualno uznemiravanje.
„Kada nisu zvanično ‘na satu’, modeli moraju aktivno da traže veze koje potencijalno mogu da dovedu do čvrstog, stabilnog rada i često to uključuje druženje, ili ono što sam ja ovde nazvao angažovanjem u partijskom životu“, napisao je Krouli, čija je studija objavljena u časopisu Vomen’s Studies International Forum .
„Pritisak da se uključi u partijski život je iznutra vođen samim modelima i eksterno vođen od strane okolnih poslovnih igrača“, klijenata, umetničkih direktora i fotografa koji su mnogo puta muškarci.
Da bi procenio rizik od seksualnog uznemiravanja za modele tokom umrežavanja, Krouli je dizajnirao kvalitativnu analizu sadržaja koristeći podatke sa Instagrama koje je prikupio supermodel i aktivista Kameron Rasel.
Rasel je 12. oktobra 2017. objavio objavu mlade manekenke na Instagramu koja je rekla da ju je napao muški fotograf. Tokom naredna tri dana, Rasel je podelio priče od dodatnih 78 ljudi koji rade u industriji. Zanimanja ispitanika su bili modeli, fotografi, šminkeri i asistent u izložbenom salonu. Nekoliko pojedinaca je ponudilo više od jednog naloga za ukupno 97 incidenata.
Koristeći ove podatke, Krouli je u narativima tražio reči kao što su „obroci”, „ručci”, „pauze za kafu”, „hoteli”, „proslave”, „večere”, „barovi”, „alkohol”, „droga” putovanja“, „restorani“ i „žurke“. Zatim je napravila uzorak slučajeva seksualnog uznemiravanja u vezi sa životom na zabavi.
Koristeći kvalitativnu analizu sadržaja, Krouli, profesor na Školi za planiranje i javnu politiku Edvarda J. Blustajna, otkrio je da je seksualno uznemiravanje tokom neformalnog umrežavanja uobičajeno. Od 20 incidenata koji odgovaraju opisu, 10 je bilo tokom traženja posla, 6 tokom rada, a 4 nakon posla. Muški fotografi su bili najčešći počinioci. U svakoj kategoriji uznemiravanja, ispitanici su prijavili lične posledice i posledice u karijeri.
Dok se seksualno uznemiravanje dešava u svakoj industriji, ono je posebno rasprostranjeno u modi, sektoru naseljenom mladim devojkama koje uzimaju uputstva od moćnih muškaraca, rekao je Krouli. Za razliku od mnogih sektora, postoji vrlo malo pravnih struktura za zaštitu modela — od kojih su većina nezavisni ugovarači — od opasnosti seksualnog uznemiravanja, dodala je ona.
„Najvažniji uvid [ove studije] je dodavanje preduzetničkog rada kao jednog od glavnih mehanizama na radu u omogućavanju značajnog seksualnog uznemiravanja“ u modnoj industriji, napisao je Krouli. „Kada se preduzetnički rad odvija u obliku ‘partijskog života’ … seksualno uznemiravanje može se pojaviti u izuzetno podmuklom obliku.“
Krouli je rekla da bi njeni nalazi mogli da pomognu u podsticanju preko potrebnih promena.
„Svaki sektor koji je naseljen nezavisnim izvođačima ima rizik od seksualnog uznemiravanja“, rekla je ona. „Zato je važno ne samo prepoznati izazov, već ga i pozabaviti — kroz politike, zakone i mere protiv uznemiravanja koje štite ranjive aktere u industriji.“
