Istraživači iz Opšte bolnice u Masačusetsu (MGH) i Kaiser Permanente otkrili su da zajednice sa visokom učestalošću odraslih koji ne uspevaju da vežbaju u slobodno vreme doživljavaju značajno veće stope smrti od kardiovaskularnih bolesti (KVB), među ženama i starijim osobama srednjih godina. Crni pojedinci koji nose najteži teret.
U studiji objavljenoj u Britanskom časopisu sportske medicine, tim je naveo hitnu potrebu da kreatori politike u Sjedinjenim Državama sprovedu intervencije i mere javnog zdravlja dizajnirane da podstaknu fizičku aktivnost, posebno u visokorizičnim zajednicama, sa krajnjim ciljem smanjenja smrtnosti. i morbiditet od srčanih bolesti.
„Naši nalazi ukazuju na uporan i zabrinjavajući trend: uprkos nacionalnom padu stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti poslednjih godina, zajednice u SAD sa visokim udelom odraslih kojima nedostaje fizička aktivnost u slobodno vreme (LTPA) nastavile su da imaju veće stope smrtnosti“, kaže Šedi Abohashem, MD, MPH, istraživač kardiovaskularne medicine u MGH i glavni autor studije.
„Ovi brojevi nam sugerišu da postojeće intervencije koje imaju za cilj promovisanje fizičke aktivnosti možda neće efikasno doseći zajednice kojima je to najpotrebnije, što naglašava neophodnost efikasnijih strategija.“
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nedavno su izvestili da 25% odraslih u SAD ne bavi se fizičkom aktivnošću u slobodno vreme van svog posla, što je broj koji uveliko varira u zavisnosti od starosti, pola, rase/etničke pripadnosti i lokacije .
Istovremeno, pokazalo se da su vežbanje i aktivnost tokom slobodnog vremena u prethodnim studijama ključni faktor koji se može promeniti u smanjenju kardiovaskularnog rizika i mortaliteta, iako je njegov uticaj na čitavu zajednicu u velikoj meri nedovoljno proučavan.
Da bi bolje razumeli implikacije na nivou populacije, istraživači MGH analizirali su preko sedam miliona smrtnih slučajeva od KVB u 2.900 američkih okruga od 2011. do 2019. godine, oslanjajući se na CDC-ovu bazu podataka PLACES koja pruža procene zdravstvenih indikatora u okrugu, popisnom traktu i poštanskim brojevima. nivoa širom zemlje.
Analiza je otkrila upadljivu vezu između prevalencije hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i bolesti srca i visoke stope fizičke neaktivnosti u slobodno vreme (LTPI).
„Društvene determinante zdravlja uvek igraju važnu ulogu. Ljudi koji žive u zajednicama sa nedostatkom usluga suočavaju se sa bezbroj prepreka, uključujući nedostatak infrastrukture za bezbednu rekreaciju, neredovno radno vreme i oskudno izdržavanje dece“, primećuje stariji autor Jamal Rana, MD, Ph. D., kardiolog u The Permanente Medical Group. Studija je takođe otkrila čvrstu korelaciju između povećanog nivoa zagađenja vazduha i LTPI.
Istraživači su dalje izrazili zabrinutost zbog većeg rizika od smrti od KVB kod žena – posebno srednjih godina – i starije crne populacije, koje se ne bave fizičkom aktivnošću tokom svog slobodnog vremena.
„Žene se češće bave sedentarnim ponašanjem i imaju niži nivo fizičke aktivnosti od muškaraca, što može biti posledica sociokulturnih faktora kao što su odgovornosti za negu i uporna društvena očekivanja u vezi sa rodnim ulogama“, ističe Abohašem.
„U slučaju starijih crnaca, potvrdili smo prethodne studije koje ukazuju da je ova grupa generalno manje aktivna i podložnija kardiovaskularnim bolestima.“
Za istraživače, ovakvi nalazi su naglasili hitnu potrebu za prilagođenim inicijativama zasnovanim na zajednici koje nude širok spektar bezbednih i pristupačnih fizičkih aktivnosti, infrastrukturne nadogradnje i ciljanih programa podizanja svesti javnosti.
„Ovi programi treba da budu kulturološki osetljivi i inkluzivni, obezbeđujući da efikasno komuniciraju o prednostima fizičke aktivnosti i rešavaju uobičajene prepreke za vežbanje sa kojima se suočavaju žene i manje aktivna populacija“, pominje Abohašem.
Konkretno, studija je snažno podržala ciljeve i pristupe inicijative CDC Healthi People 2030, koja nastoji da smanji procenat ljudi koji ne učestvuju u LTPA sa 25 procenata na 21 procenat kroz širok spektar programa koji uključuju zajednice, države, zdravstvenu zaštitu pružaoci usluga i rukovodioci javnog zdravlja.
„Verujemo da naša studija može poslužiti kao sidro za kreiranje efikasnih intervencija javnog zdravlja u različitim geografskim i demografskim pejzažima u skladu sa ciljevima Healthi People 2030“, naglašava Abohašem.
„U tom cilju, naša analiza ne samo da naglašava neposrednu potrebu za programima javne intervencije, već osposobljava lidere zajednice i pružaoce zdravstvenih usluga sa kritičnim podacima za dodelu resursa i personalizaciju preventivne nege usmerene na populaciju sa većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti.“
