Ne morate biti stručan vulkanolog da biste shvatili da je bušenje direktno u stranu vulkana prilično ambiciozna ideja.
Ali to je upravo ono što tim istraživača planira da uradi u narednih nekoliko godina na Islandu, što bi bilo prvo naučno.
Cilj je da brzo unapredimo naše razumevanje o tome kako se magma ponaša pod zemljom i šta podstiče vulkane da eruptiraju kada se to dogodi. U isto vreme, tim se nada da će moći da iskoristi skoro neograničen izvor čiste energije.
Ovo kontrolisano probijanje komore magme preduzima organizacija Krafla Magma Testbed (KMT) – nazvana po vulkanskoj kalderi Krafla na severoistoku Islanda.
„To treba da bude naučna infrastruktura analogna nizu teleskopa, polarnoj stanici, akceleratoru čestica ili opservatoriji na morskom dnu gde se ranije malo poznato okruženje može istražiti i razumeti“, objasnili su članovi KMT tima u radu iz 2018.
Rad se zasniva na prethodnim naporima na početku veka da se buši u blizini jedne od komora magme Krafla. Tom prilikom, namera je bila samo da se približimo komori kako bismo istražili mogućnosti geotermalne energije.
Međutim, komora nije bila tako duboka kao što se očekivalo: projekat je slučajno probio u magmatični trezor, što je na kraju sprečilo sve dalje pokušaje bušenja, pošto je ogromna toplota (450°C ili 842°F) uništila bunar.
Međutim, potvrdilo je da bušenje u komori magme ne uzrokuje erupciju vulkana.
Sada, naučnici pokušavaju ponovo. Magma komore je poznato da je teško locirati, tako da lokacija Krafla nudi neobičnu priliku da dođete do jedne – i da potom budete u mogućnosti da sprovedete eksperimente koji nikada ranije nisu bili mogući.
„Mogućnost da uđemo u koru i uzorkujemo magmu dalo bi nam ogromno znanje“, rekao je Hjalti Pall Ingolfsson iz KMT-a Grahamu Lavtonu za Nev Scientist. „Nadamo se da ćemo moći da imamo direktno merenje barem temperature, što nikada ranije nije urađeno.
Mnogo izazova je naravno pred nama, uključujući razvoj bušilica i senzora sposobnih da prežive intenzivnu toplotu, pritisak i kiselost ovih komora. Ako sve bude po planu, bušenje će početi 2026.
Tokom godina planirano je sve više istraživanja. Priroda lokacije Krafla znači da bi njena magma komora mogla da nam pruži nove informacije o tome kako se formira kontinentalna kora i pomogne stručnjacima u predviđanju kada će se erupcije dogoditi na sličnim vulkanima.
Zatim postoji ugao čiste energije. Očekuje se da će bušenje druge bušotine početi 2028. godine, sa planovima da se koristi ultra topla voda uskladištena pod ultra visokim pritiscima za pogon turbina, a sve to pokreće ono što nam je priroda već dala.
„Postoje beskrajne mogućnosti“, rekao je Ingolfson za Loton. „Jedina stvar koju treba da uradimo je da naučimo kako da ukrotimo ovo čudovište.