Da li ste ikada razmišljali o tome kako se kardiovaskularne bolesti i rak, dve najveće ubice u svetu, mogu lečiti istim tretmanom? Biomedicinski inženjer, profesor Brajan Smit sa Državnog univerziteta u Mičigenu, istražuje revolucionarni pristup lečenju ovih smrtonosnih bolesti koristeći nanotehnologiju.
Kardiovaskularne bolesti i rak, iako se čine različitim na prvi pogled, dele mnoge faktore rizika, uključujući gojaznost, pušenje, hronični stres i loše životne navike. Profesor Smit ističe da su mnoge sličnosti između ove dve bolesti povezane sa hroničnom upalom, koja igra ključnu ulogu u njihovom nastanku i razvoju.
Najsmrtonosniji oblik kardiovaskularnih bolesti, ateroskleroza, proizlazi iz upale i nakupljanja masti, holesterola i drugih lipida u zidovima krvnih sudova, stvarajući plak. Sa druge strane, rak nastaje usled nekontrolisanog rasta ćelija zbog genetskih mutacija.
Profesor Smit istražuje kako lekovi usmereni protiv imunoloških ćelija, poput makrofaga, mogu biti efikasni kako protiv raka, tako i protiv ateroskleroze. Imunoterapije koje stimulišu imuni sistem takođe su pokazale obećavajuće rezultate u smanjenju aterosklerotskih plakova.
Nanotehnologija dolazi u fokus kao ključni element ovog inovativnog pristupa lečenju. Profesor Smit istražuje kako veoma male čestice, poznate kao nanocevi, mogu biti iskorišćene za ciljanje specifičnih imunoloških ćelija i tumora. Ove nanocevi, napravljene od ugljenika, mogu prenositi lekove i kontrastne agense za snimanje, pružajući precizno ciljanje i smanjenje neželjenih efekata.
Otkriće da nanocevi mogu poslužiti kao sredstva za isporuku lekova kako protiv raka, tako i protiv ateroskleroze, donosi revolucionarne mogućnosti za efikasno lečenje obe bolesti. Dodatno, ove nanocevi mogu poboljšati dijagnozu kardiovaskularnih bolesti isticanjem plakova.
Uzimanje u obzir paralela između molekularnih puteva raka i kardiovaskularnih bolesti pruža novu nadu u istovremenom lečenju pacijenata sa obe vrste bolesti. Klinička ispitivanja i istraživanja u ovoj oblasti obećavaju nove terapijske pristupe i potencijalno smanjenje troškova lečenja.
Iako su nanolekovi za rak već deo kliničkih ispitivanja od 1995. godine, istraživanje profesora Smita otvara vrata za nove pristupe nanoterapiji za kardiovaskularne bolesti. Sa samo jednim odobrenim kardiovaskularnim nanolekom, ovo polje istraživanja predstavlja značajan potencijal za unapređenje efikasnosti lekova i smanjenje neželjenih efekata.
U svetlu ovih otkrića, pacijenti mogu očekivati bolje terapije koje mogu da leče obe smrtonosne bolesti, otvarajući put ka novoj eri medicinskog lečenja.
