Ako ste upisani u registar „Ne zovi“, a trgovac vas ipak pozove, poziv se prijavljuje tržišnoj inspekciji, a trgovcu je zaprećena novčana kaza od 50.000 dinara za pravno lice. Videćemo da li će ta kazna propisana po prekršajnom nalogu biti dovoljna da utiče na trgovce da ne pozivaju građane i da im po ekstremno visokim cenama prodaju proizvode koji često toliko ne vrede, kaže Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Građani koji ne žele da ih trgovci zovu telefonom i šalju poruke u kojima nude prodaju raznih proizvoda i usluga, mogu kod svog operatora da se upišu u registar „Ne zovi“ .
Registar „Ne zovi“ prevashodno će da zaštiti naše najstarije sugrađane, koji su najčešće meta nasrtljivih trgovaca, smatra Vesna Perinčić.
„Trgovci ih zovu ne predstavljajući komercijalnu svrhu svog obraćanja. Obećavaju im poklone, navode da je potrebno samo da se odredi datum kad su voljni da ih prime u svoj stan i na taj način najstariji sugrađani postaju njihove žrtve, jer su zbog svoijih godina, fizičkih i psihičkih slabosti uslovljenih godinama, posebno osetljivi na takav vid nastupa ovih trgovaca“, ukazuje sagovornica N1.
Procedura za registrovanje u novom registru, kako kaže – nije komplikovana.
„Operatori usluga elektronskih komunikacija imaju na svojim sajtu aplikaciju koju je potrebno ispuniti. Potrošač isto tako može da ode u poslovnicu operatora i kaže da želi da se upiše u registar Ne zovi. Operator ih upiše elektronski ili se popuni papirni zahtev. Ti podaci – o broju telefona i datumu upisa u registar – već su sutradan vidljivi u registru Ne zovi koji se nalazi pri RATEL-u“, objašnjava Vesna Perinčić.
Trgovac ima obavezu da pre svakog pozivanja određenog broja telefona potrošača, proveri da li je taj broj upisan u registar Ne zovi.
„Trgovac mora da proveri da li je broj upisan u registar i, ukoliko jeste – ne sme da poziva tog potrošača, inače je načinio prekršaj za koji je propisana prekršajna kazna“, navodi ona.
Taj registar je otvoren od sada, pa nadalje.
„Potrošači mogu da se upišu u registar kad god žele, a jednom u toku meseca mogu da menjaju te podatke u smislu da se ispišu iz registra. Važno je da podaci nisu javni, ne vidi se ime i prezime, niti JMBG, javan je samo broj telefona i datum upisa“, objašnjava Vesna Perinčić.
Ona podseća da i sam Zakon o zaštiti potrošača štiti od nasrtljive poslovne prakse trgovaca, u smislu da je zabranjeno oglašavanje bez izričite saglasnosti potrošača.
„Po zakonu, trgovac kada vas pozove telefonom, mora da navede komercijalnu svrhu svog obraćanja. I ako mu kažete: nemojte nadalje da me zovete, on ne sme da vas pozove, jer je u prekršaju za koji je zaprećena kazna od 300.000 do dva miliona dinara“, objašnjava sagovornica N1.
P otrošači su, kaže, svakako zaštićeni, „ali ovaj registar je osmišljen kao dodatna zaštita – da trgovci uopšte ne budu u prilici da zovu i navode razloge pozivanje“.
„Najstariji građani često postaju žrtve nasrtljivih trgovaca, ako ne navedu komercialnu svrhu poziva – oni misle da je reč o nekom sistematskom pregledu, da neko brine neko o njihovom zdravlju, pa im se navodi da neki proizvodi imaju niz zdravstvenih pogodnosti što je protivno i Zakonu o oglašavanju i Zakonu o zaštiti potrošača“, ukazuje Vesna Perinčić.
Najstariji građani, dodaje, ne mogu da procene da je reč o komercijalnom obraćanju i postaju žrtve.
Šta se dešava ako dobijemo poziv od trgovca, a nalazimo se u registru Ne zovi?
Ako ste upisani u registar Ne zovi, a trgovac vas ipak pozove, poziv se prijavljuje tržišnoj inspekciji, a trgovcu je zaprećena novčana kaza od 50.000 dinara za pravno lice. Videćemo da li će ta kazna propisana po prekršajnom nalogu biti dovoljna da utiče na trgovce da ne pozivaju građane da im po ekstremno visokim cenama prodaju proizvode koji često toliko ne vrede“, zaključuje Vesna Perinčić.