Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, saopštila je centralna banka.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
„Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine“, istakla je NBS .
Kako se navodi, prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
„Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike“, navodi NBS.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavljaju popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.
„Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, njen rast je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što, uz smanjenje inflacije, povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika“, ukazuje centralna banka.
Ipak, kako se dodaje, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
„Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineli su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike“, navodi se u saopštenju.
U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od tri odsto krajem godine.
„Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja“, ocenjuje NBS .
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. Otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija, ostvarujući rast proizvodnje i izvoza. Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada.
„Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 odsto, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3–4 odsto“, ističe se u saopštenju.
Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. februara.
