Brisel neće formalno zatvoriti vrata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali je moguće će taj proces biti odložen ili dodatno usporen, piše Demostat pozivajući se na izvor iz zapadnih diplomatskih krugova.
Ovaj izvor je komentarisao izjavu poslanika Evropskog parlamenta Klemena Grošelja da “postoji bojazan da će za Srbiju vrata za proširenje dosta brzo zatvoriti”, piše Demostat.
Grošelj, koji je bio šef posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima 17. decembra, izjavio je za N1: ”Brine me da će prevladati evropska oportunistička politika, znači to što se desilo Srbiji to će se tolerisati, ali istovremeno kad budu krenuli procesi ubrzavanja približavanja EU, Srbija neće bio deo tog ubrzavanja”.
Prema tvrdnjama izvora Demostata, ukoliko bude zvanično proglašeno odlaganje ili usporavanje evropskog puta Srbije, kao argument će biti navedeno to da “glavni uslov – pronalaženje zakonskog rešenja za pitanja Kosova, nije na vidiku, i da to najpre mora da postane realnost”.
“Aktuelni flert Vučićeve vlade sa Rusijom i Kinom je tek drugi po važnosti, ali to se na Zapadu više vidi kao taktičko ponašanje da bi se kontriralo Briselu”, objašnjava sagovornik Demostata iz diplomatskih krugova.
Ima i onih diplomata koji tvrde da bi situacija u vezi sa EU integracijama Srbije mogla da se završi poput “Kvake 22”.
“S jedne, obustava evropske integracija bio bi jasan korak da se okrivi Vučić i njegov sistem, a, s druge strane, Brisel bi izgubio čak i formalni pristup srpskim institucijama i dodatno demotivisao proevropske snage u Srbiji. Suspenzija fondova bi mogla da se vrati i kao bumerang, jer bi se Vučić još više priklonio kineskim interesima i novcu”, precizira izvor Demostata.
Kada je reč o eventualnoj suspenziji fondova Evropske uniji Srbiji, koja je pomenuta i prošle jeseni nakon oružanih sukoba u Banjskoj, Demostat predviđa da bi kratkoročno gledano takva kaznena mera, čak, mogla da bude od koristi predsedniku Srbije, koji bi se u tom slučaju dodatno oslonio na saradnju sa Rusijom i Kinom, ali da bi, na srednji rok, uništilo ekonomiju, te da bi najveći udarac za Vučićev režim bilo ukidanje bezviznog režima za građane Srbije. Podsetimo, EU je najveći trgovinski partner Srbije, i većina investicija stiže upravo iz država članica Unije.
Grošelj je takođe poručio da će Evropski parlament vrlo brzo reagovati povodom izbora u Srbiji i svega što se dešavalo u vezi sa tim i te reakcije neće ići u prilog Srbije i srpskih vlasti. On je naveo da će rasprava o izborima u Srbiji biti na dnevnom redu EP i pre finalnog izveštaja ODIHR-a, te da će reagovati i na napade predstavnika vlasti na članove misije ODIHR, posebno na Andreasa Šidera.
U sličnom kontekstu, nezavisni nemački akademik Franc-Lotar Altman poručio je nedavno za Demostat govoreći o aktuelnoj političkoj krizi u Srbiji: ”Brisel i najveće evropske prestonice moraju vrlo jasno da poruče da država u kojoj su nepristrasni međunarodni posmatrači prijavili toliko falsifikata, nepoštenih izbornih kampanja, pa čak i fizičkih napada tokom izbora, ne može da ima kredibilnu šansu da se pridruži EU porodici. I ovde će Vučić ponovo igrati na rusku i kinesku kartu, jer zna da glavne zemlje EU i dalje smatraju Srbiju najvažnijom zemljom na Zapadnom Balkanu”.
