Sjedinjene Države odlažu planirani povratak astronauta na površinu Meseca od 2025. do 2026. godine, rekao je u utorak administrator NASA-e Bil Nelson zbog tehničkih izazova i kašnjenja.
Artemida, nazvana po sestri Apolona u grčkoj mitologiji, zvanično je objavljena 2017. godine kao deo planova američke svemirske agencije da uspostavi trajno prisustvo u najbližem svemirskom susedu Zemlje i primeni lekcije koje su tamo naučene za buduću misiju na Mars.
Njegova prva misija, probni let bez posade do Meseca i nazad pod nazivom Artemis 1, održana je 2022. godine, nakon nekoliko odlaganja.
Artemis 2, koji uključuje posadu koja ne sleće na površinu, odložen je od kasnije ove godine za septembar 2025, rekao je Nelson novinarima.
Artemis 3, u kojem prva žena i prva obojena osoba treba da kroče na Mesečevo tlo na južnom polu Meseca, trebalo bi da se odigra u septembru 2026.
„Bezbednost je naš glavni prioritet i da Artemis timovima damo više vremena da prođu kroz izazove“, rekao je Nelson.
NASA takođe želi da izgradi lunarnu svemirsku stanicu pod nazivom Gatevai gde će svemirske letelice pristajati tokom kasnijih misija.
SpaceKs Elona Maska dobio je ugovor za sistem sletanja za Artemis 3 zasnovan na verziji njegovog prototipa rakete Starship, koji još uvek nije spreman. Oba njegova orbitalna testa završila su se eksplozijama.
Kašnjenja do Starship-a imaju negativne efekte jer izvođač svemirskih odela mora da zna kako će odela da se povezuju sa svemirskom letelicom, a treba da se naprave simulatori kako bi astronauti naučili njegove sisteme.
I sama misija Artemis 1 otkrila je tehničke probleme, kao što je toplotni štit na kapsuli posade Orion erodirao na neočekivan način, a struktura zemlje koja je korišćena za lansiranje džinovske SLS rakete pretrpela je više štete nego što se očekivalo.
Od marta 2023. NASA je pristala da plati približno 40 milijardi dolara stotinama izvođača radova za podršku Artemisu, utvrdio je isti čuvar.
Ključna razlika između misija Apolo iz 20. veka i ere Artemis je sve veća uloga komercijalnih partnerstava, deo šire strategije za uključivanje privatnih kompanija u istraživanje svemira kako bi se smanjili troškovi i kako bi se svemir učinio pristupačnijim.
