2023. godina bila je najtoplija zabeležena i verovatno najtoplija u desetinama hiljada godina, otkrila je Kopernikova služba za klimatske promene (C3S) EU u svom godišnjem izveštaju Global Climate Highlights objavljenom u utorak.
Sa globalnom prosečnom temperaturom od 14,98 stepeni Celzijusa prema skupu podataka C3S ERA5, 2023. je nadmašila prosečnu temperaturu prethodne rekordne godine, 2016, za 0,17 stepeni – što je „izvanredna“ margina, rekao je direktor organizacije Karlos Buontempo za Rojters.
Dok globalni temperaturni rekordi postoje samo iz 1850. godine, naučnici C3S-a su koristili alternativne izvore podataka, kao što su prstenovi drveća i vazdušni mehurići u glečerima, da bi došli do zaključka da je 2023. „verovatno“ bila najtoplija godina u 100.000 godina, rekao je Buontempo.
Ova godina je prvi put zabeležena da je svaki dan bio za više od jedan stepen Celzijusa topliji od prosečnih temperatura zabeleženih tokom „predindustrijskog“ referentnog perioda od 1850. do 1900. godine, navodi se u izveštaju. Meseci od juna do decembra bili su topliji od odgovarajućih meseci iz prethodnih godina, dok su jul i avgust bili najtoplija dva meseca zabeležena. U julu su zabeležene najviše apsolutne temperature.
Prošlogodišnje temperature bile su u proseku 1,48 stepeni toplije od predindustrijskog nivoa, što je navelo naučnike da predvide da će sledeća godina konačno premašiti 1,5 stepeni zagrevanja, što je marker koji su potpisnici Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. osmislili svoju klimatsku politiku kako bi izbegli kao reprezentativnu od najtežih posledica klimatskih promena.
Skoro polovina dana 2023. bila je za više od 1,5 stepeni toplija od istih datuma 2022. godine, što je predstavljalo „strašan presedan“ za budućnost, a dva dana u novembru bila su za puna dva stepena toplija nego tokom predindustrijskog perioda.
Nivoi ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi takođe su dostigli najviši nivo ikada zabeležen 2023. godine, dostigavši 419 delova na milion, navodi se u izveštaju.
Dok je veliki deo izveštaja pripisao porast temperatura klimatskim promenama, C3S je takođe priznao ulogu El Ninja, periodične pojave koja zagreva površinu istočnog Tihog okeana, često izazivajući nepredvidive ili ozbiljne vremenske i temperaturne fluktuacije širom sveta. El Ninjo je počeo početkom jula, prema podacima Svetske meteorološke organizacije, a usledile su rekordno visoke temperature površine mora koje su u avgustu dostigle 21,02 stepena Celzijusa.
Naučnici su tvrdili da čak ni klimatske promene i El Ninjo ne mogu u potpunosti da objasne neuobičajeno visoke temperature, sugerišući dodatne „manje doprinose“ poput približavanja vrhunca solarnog ciklusa, erupcije vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai u januaru 2022. i pad emisija iz evropske brodarske industrije odigrao je ulogu u toplotnom talasu koji je postavio rekorde.