Dobro vođena migracija može omogućiti migrantima da podstaknu održivi razvoj, pokazuju istraživanja. Održivi razvoj znači unapređenje blagostanja na načine koji na pravičan način zadovoljavaju potrebe sadašnjih i budućih generacija.
Na migracije se često gleda kao na pretnju za ovo – i za stabilnost i bezbednost – dok se koristi za migrante i zemlje i regione domaćine zanemaruju.
Novo istraživanje — skup studija — pokazuje da su potrebne nove politike za upravljanje migracijama kako bi se maksimizirala održivost i minimiziralo nedobrovoljno raseljavanje zbog sukoba ili katastrofa. Nove studije su objavljene u specijalnom izdanju PNAS-a pod naslovom „Migracije i održivi razvoj“.
Studije su zasnovane na dokazima sa raznih lokacija uključujući Tajland, pacifičke ostrvske države, najveće izbegličke kampove na svetu i evropske i američke gradove.
„Migranti mogu biti transformativna sila na svojim novim lokacijama, donoseći energiju i ideje koje mogu da podstaknu ekonomije — uključujući zelenu tranziciju“, rekao je profesor Nil Adger sa Univerziteta u Ekseteru.
„Međutim, loše vođena migracija može produbiti nejednakost i povećati štetu po životnu sredinu.
Profesor Bil Klark sa Univerziteta Harvard je rekao: „Da bismo pravilno razumeli odnose između održivosti i migracije, potrebna nam je sveobuhvatna procena koja uključuje ljude koji se kreću u potrazi za prilikama da poboljšaju svoje blagostanje.
„Ovo novo istraživanje pomaže da se popune ove praznine, pokazujući nam uticaje migracije – i pozitivne i negativne – na izazove za upravljanje održivošću.
Dr Sonja Fransen, sa Univerziteta u Mastrihtu, rekla je: „Trenutno se održivošću i migracijom često upravlja odvojeno.
„Potrebne su nam nove politike koje upravljaju migracijama u interesu ljudi i planete, kako sada tako i u budućnosti.
„Dosadašnja istraživanja su se fokusirala na ljude koji beže od sukoba ili katastrofa.
Dr Rikardo Safra de Kampos je rekao: „Od ključnog je značaja razmotriti uticaj migracije na mesta koja ljudi ostavljaju, kao i na mesta na koja odlaze.
„Više od milijardu ljudi danas su ‘doživotni migranti’, što znači da žive na mestu udaljenom od mesta gde su rođeni.
„Iz globalne perspektive, samo jedna četvrtina do trećina ovih migranata prelazi međunarodne granice.
„Većinu čine ljudi koji se kreću unutar svojih zemalja rođenja.
„Ogromna većina migranata kreće se dobrovoljno u potrazi za boljim životom.
„Ali sve veći broj — sada možda 10% ukupnog broja migranata — seli se nehotice, bežeći od društvenih ili ekoloških stresova kao što su sukobi i klimatske promene.
„Globalni proseci su, međutim, samo početak priče.
„Većina nevoljnih migranata na kraju se koncentriše na nekoliko mesta relativno blizu mesta sa kojih beže i tamo predstavljaju neproporcionalne izazove.
Studije u novoj kolekciji uključuju onu koja se fokusira na tri atolska ostrva u pacifičkom regionu.
Utvrđeno je da osećaj „pripadnosti“ ljudi utiče na održivost tih društava. Sadašnji obrasci emigracije sa ovih prostora smanjuju pritisak na prirodne resurse, dok emigrantske dijaspore i dalje podržavaju i promovišu svoje zajednice porekla kroz svoje društvene i ekonomske veze.
Drugi rad se fokusira na Floridu, gde se očekuje da će porast nivoa mora dovesti do vanjske migracije – pri čemu se prvi kreću mlađi, ekonomski aktivni odrasli. Takva migracija bi dovela do pritisaka u odredišnim gradovima i starenja stanovništva u obalnim oblastima.
Nekoliko istraživača uključenih u nove studije radi na projektu MISTI, međunarodnom konzorcijumu koji predvodi Univerzitet Ekseter.
