Karavan od oko 2.000 migranata u ponedeljak je nastavio svoje putovanje kroz južni Meksiko, nakon što su učesnici ostali bez papira koje je meksička vlada, izgleda, obećala.
Prvobitni karavan od oko 6.000 migranata iz Venecuele, Kube i Centralne Amerike krenuo je na Badnje veče. Ali posle Nove godine, vlada ih je ubedila da odustanu od marša, obećavajući da će dobiti nekakva neodređena dokumenta.
Migranti su tražili tranzitne ili izlazne vize koje bi im mogle omogućiti autobusima ili vozovima do granice sa SAD. Ali dobili su papire koji im ne dozvoljavaju da napuste južnu državu Čijapas, na granici Gvatemale.
Migranti su u ponedeljak krenuli pešice iz železničkog grada Arijage, blizu granice sa državom Oahaka, oko 245 kilometara od Tapačule, odakle su 24. decembra krenuli u prvobitni karavan.
Salvadorska migrantkinja Rosa Vaskez rekla je da su meksički službenici za imigraciju pružili sklonište u gradu Huistla u Čijapasu i ponudili joj papire koji bi joj omogućili da ostane u državi.
Ali tamo je malo posla, a lokalno stanovništvo je takođe u velikoj meri osiromašeno.
„Imigracija nas je lagala, davali su obećanja koja nisu ispunili“, rekao je Vaskez. „Samo su hteli da razbiju grupu, ali su pogrešili, jer smo svi ovde i krenućemo u šetnju.
Korica Matamoros, migrantkinja iz Hondurasa, takođe je odvedena u lokalno sklonište zajedno sa suprugom i dvoje dece, iako je mislila da će je poslati u Meksiko Siti.
„Zaista su nas prevarili, naterali su nas da verujemo da smo odvedeni u Meksiko Siti“, rekao je Matamoros. „Naterali su nas da potpišemo dokumenta.
Za sada, karavan se nada da će stići do grada dalje uz put u Oaksaki.
Meksiko je u prošlosti puštao migrante da prođu, verujući da će se umoriti šetajući autoputem. Nijedan karavan migranata nikada nije prešao 1.000 milja (1.600 kilometara) do granice sa SAD.
Američki zvaničnici su u decembru razgovarali o načinima na koje bi Meksiko mogao pomoći u zaustavljanju priliva migranata na sastanku sa meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom.
Lopez Obrador je potvrdio da američki zvaničnici žele da Meksiko učini više kako bi blokirao migrante na svojoj južnoj granici sa Gvatemalom ili im otežao kretanje preko Meksika vozom ili kamionima ili autobusima – politika poznata kao „svađa“.
Meksička vlada je osetila pritisak da se pozabavi tim problemom, nakon što su američki zvaničnici nakratko zatvorili dva vitalna železnička granična prelaza u Teksasu, tvrdeći da su zatrpani procesuiranjem migranata.
To je dovelo do gušenja tereta koji se kreće iz Meksika u SAD, kao i žitarica potrebnih za ishranu meksičke stoke koja se kreće na jug. Železnički prelazi su od tada ponovo otvoreni, ali poruka je bila jasna.
Među migrantima u karavanu su bili samci, ali i čitave porodice, svi željni da stignu do granice sa SAD, ljuti i frustrirani što moraju da čekaju nedeljama ili mesecima u obližnjem gradu Tapačula na dokumenta koja bi im mogla omogućiti da nastave putovanje.
Meksiko kaže da je otkrio 680.000 migranata koji se kreću kroz zemlju u prvih 11 meseci 2023.
Meksiko je u maju pristao da primi migrante iz zemalja poput Venecuele, Nikaragve i Kube koje su SAD odbile zbog nepoštovanja pravila koja su pružala nove zakonske puteve za azil i druge oblike migracije.
Ali taj dogovor, koji ima za cilj da obuzda skok migracije nakon pandemije, izgleda da je nedovoljan jer broj ponovo raste, remeteći bilateralnu trgovinu i podstičući antiimigrantsko raspoloženje.
