Premijer Mohamed Shia al-Sudani obećao je da će pokrenuti proces proterivanja snaga međunarodne koalicije iz Iraka, nakon što je američki vazdušni napad ubio visokog komandanta milicije u Bagdadu skoro tačno četiri godine nakon što je Vašington ubio iranskog generala Kasema Sulejmanija u ciljanom dronu. udarac.
Američki vazdušni napad pogodio je u četvrtak štab Snaga narodne mobilizacije, krovne organizacije koju sponzoriše iračka država i koja se sastoji od desetina naoružanih frakcija. Najmanje dve osobe su poginule u napadu, uključujući Muštaka Taleba al-Saidija, vođu Harakat Hezbolah al-Nudžabe (HHN), koju je Vašington označio kao terorističku grupu koju navodno podržava Iran.
„Narodne mobilizacione snage predstavljaju zvanično prisustvo koje je povezano sa državom, koja joj je podređena, i sastavni deo naših oružanih snaga“, izjavio je irački premijer u petak. „Osuđujemo napade usmerene na naše bezbednosne snage, koji prevazilaze duh i slovo mandata koji je stvorio međunarodnu koaliciju.
Pentagon je insistirao da je sam Bagdad pozvao američke snage da pomognu u borbi protiv terorističke grupe Islamska država (IS, bivša ISIS) i da je oko 2.500 vojnika koji su još deceniju kasnije u zemlji slobodni da deluju u „samoodbrani“, posebno usred nedavnih napada na njene ispostave. Sekretar za štampu, general-major Pat Rajder, branio je štrajk od 4. januara kao „neophodan, proporcionalan čin“.
Bagdad je tvrdio da je došlo vreme da se preispitaju uslovi tog poziva, pri čemu je al-Sudani obećao „da će započeti dijalog kroz bilateralni komitet koji je formiran da odredi aranžmane za okončanje ovog prisustva“.
„Potvrđujemo našu principijelnu poziciju da okončamo postojanje međunarodne koalicije nakon što se okončaju opravdanja za njeno postojanje“, dodao je on, ističući da Bagdad nastoji da povrati puni „nacionalni suverenitet nad zemljom, nebom i vodama Iraka“.
Američke vojne baze u Iraku, kao i ilegalne ispostave u susednoj Siriji, bile su izložene udarima dronovima i raketama u više od 110 navrata od oktobra, usred regionalnih tenzija proisteklih iz izraelskog rata u Gazi. Većinu napada izvele su neidentifikovane strane, ali Vašington je optužio Teheran da vuče konce iza kulisa i zadržao je pravo da uzvrati kako smatra da pristaje.
„Više puta smo naglašavali da je u slučaju kršenja ili prekršaja od strane bilo koje iračke stranke, ili ako se prekrši irački zakon, iračka vlada jedina stranka koja ima pravo da prati suštinu ovih kršenja“, rekao je Iračanin. PM se raspravljao. On je optužio Vašington da rutinski krši suverenitet Iraka, podsećajući na još jedan „gnusni čin“ koji je američka administracija počinila pre četiri godine.
General Kasem Sulejmani, poštovana ličnost u Iranu, ubijen je u napadu dronom koji je odobrio bivši američki predsednik Donald Tramp u Bagdadu, u Iraku, 3. januara 2020. Tada je Vašington tvrdio da Sulejmani planira „skori“ napad na američke snage . Na četvrtu godišnjicu njegove smrti, dve eksplozije odjeknule su kroz spomenik u Iranu ubivši skoro 100 ljudi i povrijedivši stotine drugih. Teroristi Islamske države brzo su preuzeli odgovornost za zločin u telegramu, dok su SAD insistirale da Vašington nije igrao nikakvu ulogu u bombaškim napadima.
