Pravoslavni hrišćani su u subotu uveče punili crkve za bogosluženja za Badnje veče, praznik koji je za mnoge vernike zasenjen sukobima.
Tradicije se razlikuju, ali se obično glavno bogosluženje za pravoslavne hrišćane održava noć uoči Božića, a to je 7. januar.
Patrijarh Kiril, vođa Ruske pravoslavne crkve, najveće svetske pravoslavne denominacije, predvodio je razrađene i dobro posećene službe u moskovskoj Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja. U kitnjasto ukrašenim odeždama učestvovalo je na desetine sveštenika i sveštenoslužitelja koji su se vitlali kadionicama i pevali liturgiju.
U svojoj božićnoj poruci, emitovanoj neposredno pre službe u subotu uveče, Kiril je govorio na temu požrtvovane ljubavi, napominjući da nas je Isus Hrist „spasao od pogrešnog puta u životu, od pogrešnog životnog opredeljenja“. Takođe je pozvao na molitve za Rusiju, kako „nikakva tuđinska zla volja ne bi mogla da poremeti miran tok života“.
Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pridružile su se porodice vojnih lica koja su poginula u ratu u Ukrajini na bogosluženju za Badnje veče u njegovoj rezidenciji Novo-Ogarjevo, u zapadnom predgrađu Moskve.
U izjavi u kojoj je čestitao pravoslavnim hrišćanima, Putin je istakao „napore verskih organizacija u cilju podrške našim herojima – učesnicima specijalne vojne operacije“, kako Kremlj naziva napore Rusije u Ukrajini.
Zvaničnici su rekli da se očekuje da će oko milion ljudi otići u crkvu u ruskoj prestonici. Ali noćne službe su otkazane u ruskom pograničnom gradu Belgorodu zbog „operativne situacije“, rekao je gradonačelnik Valentin Demidov.
U ukrajinskim napadima u Belgorodu 30. decembra ubijeno je 25 ljudi, rekli su tamošnji zvaničnici, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih udara na ruskom tlu od početka invazije Moskve na Ukrajinu pre skoro 23 meseca. Napadi raketa i dronova na grad nastavljeni su tokom cele ove nedelje.
Rusi i pravoslavci u nekim drugim zemljama Božić obeležavaju 7. januara.
Ali Ukrajina, koja je pretežno pravoslavna zemlja, zvanično je ove godine slavila Božić kao državni praznik 25. decembra. Promena, usvojena u zakonu koji je u julu potpisao predsednik Volodimir Zelenski, odražava zgroženost Ukrajinaca zbog skoro 23-mesečne Ruska invazija i njihova afirmacija nacionalnog identiteta.
U susednoj Belorusiji Božić se zvanično obeležava državnim praznicima i 25. decembra i 7. januara. Oko 80% vernika su pravoslavci, pripadnici Ruske pravoslavne crkve, dok su oko 14% katolici, koji žive uglavnom na zapadu, sever i centar zemlje.
Predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je vladao Belorusijom 30 godina, sebe naziva „pravoslavnim ateistom“. Obično prisustvuje bogosluženjima za Badnje veče i pali sveću u pravoslavnoj crkvi.
On je pravoslavnim hrišćanima poželeo srećan Božić, navodeći u saopštenju da je „uveren da ćemo, čuvajući pravoslavne tradicije milosrđa i moralne čistote, zajedno stvoriti najbolju budućnost za našu rodnu Belorusiju“.
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležili su taj dan paljenjem hrastovih grančica na službama ispred crkava i hramova, među kojima i stotine onih koji su se okupili u Hramu Svetog Save — najvećem pravoslavnom hramu na Balkanu.
Mladi hrast simbolizuje Hrista i njegov ulazak u svet, sa vekovnom tradicijom koju predvode sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Dok je vatra paljena, desetine ljudi svih uzrasta bacali su male grane osušenog hrasta u veliku lomaču.
„U ovim teškim vremenima moramo da se okupimo u jedinstvu i da negujemo mir, ljubav i poštovanje jedni prema drugima“, rekao je Beograđanin Mića Jovanović za Asošijeted pres.
Proslave na Bliskom istoku bile su pomračene još jednim sukobom: ratom Izrael-Hamas.
U Vitlejemu, gde pravoslavno Badnje veče obično privlači desetine hiljada turista da posete tradicionalno mesto rođenja Isusa, oko 100 posmatrača se okupilo na trgu Jasla. Skoro su bili nadjačani od strane policajaca i sveštenika.
Božićne svečanosti su otkazane u gradu na Zapadnoj obali nakon što su poglavari velikih crkava u Jerusalimu zatražili od svojih kongregacija da se „oslobode bilo kakvih nepotrebnih prazničnih aktivnosti“ u svetlu borbi u Gazi. Većina hrišćana u regionu su Palestinci, a hrišćanske vođe pozvale su posmatrače da praznike provedu moleći se za mir i kraj rata.
Uprkos otkazivanju svečanosti, crkveni poglavari su se i dalje okupili da pozdrave dolazak patrijarha iz različitih pravoslavnih crkava — grčke, koptske i etiopske — a uobičajena povorka izviđača prošla je kroz Vitlejem, iako bez uobičajene pompe. Planirana je ponoćna misa.
Samir Kumseje, palestinski hrišćanin i osnivač hrišćanskog TV kanala, snima proslave od 1996. On je rekao da je ovogodišnje obeležavanje bilo još prigušenije nego na vrhuncu druge intifade, kada su izraelske snage zaključale delove Zapadne obale kao odgovor na Palestince koji su izvršili bombaške samoubice i druge napade u kojima su ubijeni izraelski civili.
„Čak i tokom intifade, i dalje su bili festivali i radost“, rekao je Kumseje. „Ali ove godine se osećam veoma, veoma, veoma tužno. Ali razumem zašto su crkvene vođe to morale da urade. Ne možete pokazati radost kada narod Gaze pati.”
U Iraku, mnogi hrišćani su otkazali proslave Božića i Nove godine u znak solidarnosti sa Palestincima u Gazi, kao i u činu nastavka žalosti za žrtvama smrtonosnog požara u kojem je poginulo više od 100 ljudi na svadbi u oblasti Hamdanija u kojoj je pretežno hrišćana. septembra u severnom Iraku.
Desetine iračkih jermenskih pravoslavnih hrišćana prisustvovalo je misi za Badnje veče u Bagdadu, ali je proslava bila ograničena na božićne molitve i rituale.
„Godine 2023. prošli smo kroz mnoge krize, uključujući tragediju Hamdanija za koju je ceo svet saznao, kao i za Gazu i našu braću u Palestini“, rekao je na misi Gebre Kašikijan, pastor Jermenske crkve u Bagdadu.
U Istanbulu je vaseljenski patrijarh Vartolomej I predvodio obred osveštanja voda na Zlatnom rogu. Po tradiciji patrijarh baci drveni krst u uvalu, u čijem oporavku se ove godine takmičilo skoro 50 plivača.
Kostas Kipros, iz Aleksandrupolisa u Grčkoj, izronio je iz vode držeći raspeće. „Veoma sam srećan. Želim svima najbolje. Imao sam sreće i izvukao sam krst”, prenela je turska državna novinska agencija Anadolu.
Ranije su članovi male istanbulske grčke pravoslavne zajednice i posetioci iz susedne Grčke prisustvovali bogojavljenskoj službi koju je predvodio Vartolomej I u Patrijaršijskoj crkvi Svetog Đorđa u istanbulskom okrugu Fener.
Vartolomej I se smatra „prvim među jednakima“ među patrijarsima u istočnom pravoslavlju i duhovnim vođom svetskih pravoslavnih hrišćana. Patrijaršija datira iz 1100-godišnjeg pravoslavnog grčkog Vizantijskog carstva, koje je okončano 1453. godine kada su muslimanski Turci Osmani osvojili Carigrad, današnji Istanbul.
