Američki državni sekretar Antoni Blinken sastao se u subotu sa liderima Turske i Grčke tokom otvaranja svoje najnovije diplomatske misije na Bliskom istoku, jer raste strah da bi se rat Izraela protiv Hamasa u Gazi mogao proširiti na širi sukob.
Blinkenova četvrta poseta za tri meseca usledila je u trenutku kada su dešavanja u Libanu, severnom Izraelu, Crvenom moru i Iraku stavili intenzivne pritiske na ono što je bio skromno uspešan napor SAD da spreče regionalni požar otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra i kao međunarodni sve više kritika izraelske vojne operacije.
Blinken je u Istanbulu razgovarao sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i ministrom inostranih poslova Hakanom Fidanom o tome šta Turska i drugi mogu da urade da bi izvršili uticaj, posebno na Iran i njegove zastupnike, da bi se smanjile tenzije, ubrzale isporuke humanitarne pomoći Gazi i počele planiranje rekonstrukcije i upravljanja posleratnom Gazom. Veliki deo teritorije je pretvoren u ruševine izraelskim bombardovanjem.
Američki najviši diplomata kasnije se zaustavio u Haniji, lučkom gradu na mediteranskom ostrvu Krit, da bi video grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa u njegovoj rezidenciji. „Ovo su teška i izazovna vremena“, rekao je Micotakis.
Nekoliko sati pre Blinkenovih sastanaka, libanska milicija Hezbolaha, koju podržava Iran, ispalila je desetine raketa na severni Izrael i rekla da je baraž bio početni odgovor na ciljano ubistvo, verovatno od strane Izraela, najvišeg lidera savezničke grupe Hamas u glavnom gradu Libana prošle nedelje .
Pojačani napadi jemenskih pobunjenika Huti koje podržava Iran na komercijalne brodove u Crvenom moru poremetili su međunarodnu trgovinu i doveli do pojačanih napora SAD i njihovih saveznika da patroliraju vitalnim komercijalnim plovnim putem i odgovore na pretnje. Koalicija zemalja izdala je u sredu nešto što je predstavljalo poslednje upozorenje Hutima da prestanu sa napadima na brodove ili se suoče sa potencijalnom ciljanom vojnom akcijom. Od 19. decembra, militanti su izveli najmanje dvadesetak napada kao odgovor na rat Izrael-Hamas.
Od turskih zvaničnika, Blinken je tražio barem razmatranje potencijalnih novčanih ili nenovčanih doprinosa naporima za rekonstrukciju u Gazi i učešće u bezbednosnim aranžmanima, prema američkim zvaničnicima. Erdogan je oštro kritikovao Izrael i premijera Benjamina Netanjahua zbog vođenja rata i uticaja koji je imao na palestinske civile.
Blinken je „naglasio potrebu da se spreči širenje sukoba… i da se radi na širem, trajnom miru koji obezbeđuje bezbednost Izraela i unapređuje uspostavljanje palestinske države“, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta u kom sumira Blinkenov sastanak sa Erdoganom.
Blinken je takođe naglasio važnost koju SAD pridaju ratifikaciji Turske o članstvu Švedske u NATO-u, što je dugo odlagani proces za koji su Turci rekli da će uskoro završiti. Ulazak Švedske u alijansu smatra se značajnim odgovorom na invaziju Rusije na Ukrajinu.
Turski zvaničnik je rekao da je Fidan rekao Blinkenu da je „sve veća agresija“ Izraela u Gazi pretnja regionu i pozvao je na hitan prekid vatre i isporuku „neprekidne“ humanitarne pomoći. Fidan je rekao da bi pregovori o rešenju sa dve države trebalo da počnu „što je pre moguće“, prema zvaničniku, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja u privatnim razgovorima.
Fidan je takođe rekao da Turska čeka ishod svog zahteva da unapredi svoju flotu borbenih aviona F-16 i naglasio da je ratifikacija članstva Švedske u NATO-u u rukama turskog parlamenta.
Blinkenov dan se završavao u Jordanu, koji je, osim u Izraelu, bio njegova najčešća stanica na njegovim nedavnim turnejama po Bliskom istoku.
Planira da u nedelju i ponedeljak bude u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji. Blinken će posetiti Izrael i Zapadnu obalu u utorak i sredu pre nego što završi putovanje u Egiptu.
