Pravoslavni vernici Božić slave 7. januara, kada se porodica okuplja oko bogate trpeze i provodi dan u ljubavi i zahvalnosti.
Ukoliko govorimo o hrani, česnica je nezaobilazni deo naše tradicije i lomi se za doručak.
U zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se priprema, česnica se pravi ili na Badnji dan ili u rano ujutru na Božić . Na jugu tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok ukoliko krenemo na zapad zemlje, porodica to obavlja tokom kasnog doručka ili ranog ručka baš na Božić.
Recept za česnicu takođe se razlikuje od kraja do kraja. U južnoj Srbiji za česnicu je potrebno sledeće: 600 g brašna, 1/2 praška za pecivo, 1/4 kašičice sode bikarbone, 2 do 3 kašike ulja i so, po ukusu.
Česnica se priprema bez kvasca, a prvo je potrebno pomešati suve sastojke, a zatim dodati so, ulje i vodu, dok se ne dobije ujednačena smesa.
Važno je da budete umešni sa testom i strpljivi, da biste nakon toga tepsiju sa česnicom u kojoj se nalazi novčić stavili na pečenje. Potrebno je pola sata da porumeni, kada je spremna da se iznese na trpezu.
Zanimljivo je da je u Vojvodini česnica slatka, i članovi porodice je probaju tek nakon božićnog ručka. Glavni sastojci su kore i orasi, i izgledom podseća na baklavu, samo čvršće teksture. Sa druge strane, u Novom Pazaru česnica se priprema od brašna i vode, uz propratne običaje.
Opšte je poznato da se u česnicu ubacuje novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da onaj u čijem parčetu se zalomi, ima velike šanse za uspešan ostatak godine i povoljne finansije, prenosi Danas.rs.
Ali, tu nije kraj priče, jer se, na primer, na jugu naše zemlje, uz novčič traga i za belim lukom, kao simbolom zdravlja, odnosno, zrnom kukuruza, za uspeh na poslu. U zapadnoj Srbiji neretko se u česnicu ubacuju dva novčića, tako da onaj po manjoj vrednosti donosi novac, a drugi sreću. Za novopazarski kraj, uz paricu karakteristično je i suvo grožđe.
