Prevencija i upravljanje antimikrobnom rezistencijom (AMR) – glavnom globalnom zdravstvenom pretnjom – i zanemarenim tropskim bolestima (NTD) ostaju izazov, posebno u podsaharskoj Africi. Za bolju borbu protiv antimikrobne rezistencije, potreban je pristup „Jedno zdravlje“ da bi se identifikovale veze između ljudi, životinja i faktora životne sredine koji doprinose problemu.
Afrička jedna zdravstvena mreža za prevenciju bolesti (ADAPT) usvojila je takav pristup. Cilj mu je da stvori uslove za poboljšano, održivo i lokalno vođeno upravljanje antimikrobnom rezistencijom i zanemarenim tropskim bolestima u sedam zemalja podsaharske Afrike, u bliskoj saradnji sa nacionalnim, lokalnim i regionalnim zainteresovanim stranama.
Dr Ahmed Abd El Vahed sa Instituta za higijenu životinja i javne veterinarske službe Univerziteta u Lajpcigu koordinira projekat. On opisuje projekat u časopisu Prirodna medicina.
„Cilj našeg multidisciplinarnog i široko zasnovanog projekta je uspostavljanje antimikrobnog upravljanja u podsaharskoj Africi i sprečavanje prenošenja zaraznih bolesti kroz pristup jednog zdravlja“, kaže dr Ahmed Abd El Vahed.
Istraživačke institucije iz sedam zemalja uključenih u ovu mrežu — Ugande, Senegala, Gane, Nigerije, Demokratske Republike Kongo, Etiopije i Sudana — definisaće i analizirati niz biološko-medicinskih i sociokulturnih faktora i istražiti kako oni utiču na čoveka. , zdravlje životinja i životne sredine u podsaharskoj Africi.
Ciljano uključivanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih aktera iz zemalja učesnica u mrežu tokom čitavog perioda projekta (2023. do 2027.) ima za cilj da unapredi njihovu tehničku ekspertizu i na taj način poveća efikasnost mreže u celini.
„U naš rad uključujemo kreatore politike i druge ključne aktere u ministarstvima zdravlja i drugim institucijama u zemljama mreže. Tako se nadamo da ćemo postići ciljeve projekta“, objašnjava Abd El Vahed.
Ovaj projekat radi na sveobuhvatnim radnim paketima za povećanje kapaciteta za upravljanje antimikrobnim sredstvima u podsaharskoj Africi, uključujući:
„Pandemija COVID-19 pokazala je katastrofalne posledice ignorisanja vrednosti sveobuhvatnih pristupa prevenciji i umesto toga davanja prioriteta izolovanim i ograničenim intervencijama“, kaže profesor Uve Trujen sa Univerziteta u Lajpcigu, ko-direktor projekta, dodajući da komunikacija, saradnja i koordinacija između ljudskog, životinjskog i ekološkog sistema su stoga od suštinskog značaja za sprečavanje uticaja zaraznih bolesti, posebno zoonoza, i za suzbijanje i kontrolu ovih infekcija.
Takođe je važno uzeti u obzir ljudske socio-kulturne faktore, koji deluju kao nezavisne varijable. Nejednakost i ranjivost u ljudskoj populaciji su dva takva socio-kulturna faktora koja mogu pogoršati negativne zdravstvene ishode.
Pandemija COVID-19 u podsaharskoj Africi to je jasno pokazala, jer tamošnje zemlje nisu bile u stanju da u dovoljnoj meri prepoznaju, procene i reše ove složene izazove iz perspektive jednog zdravlja. Projekat ADAPT ima za cilj dalji razvoj kapaciteta za prilagođavanje ovim izazovima i rešavanje slabosti u prevenciji zaraznih bolesti u podsaharskoj Africi.
