Kina i Indija zabeležile su sletanje na Mesec, dok su Rusija, Japan i Izrael završili na lunarnoj deponiji.
Sada dve privatne kompanije pokušavaju da vrate SAD u igru, više od pet decenija nakon završetka programa Apolo.
To je deo napora koje podržava NASA da se započne komercijalne isporuke Meseca, pošto se svemirska agencija fokusira na vraćanje astronauta tamo.
„Oni su izviđači koji idu na Mesec ispred nas“, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson.
Astrobotička tehnologija iz Pitsburga je prva sa planiranim poletanjem lendera u ponedeljak na potpuno novoj raketi Vulcan United Launch Alliance. Hjustonske Intuitive Machines imaju za cilj da lansiraju lender sredinom februara, skačući na let sa SpaceKs-om.
Zatim tu je Japan, koji će pokušati da sleti za dve nedelje. Lender Japanske svemirske agencije sa dva rovera veličine igračke imao je veliku prednost, delivši septembarsko lansiranje sa rendgenskim teleskopom koji je ostao u orbiti oko Zemlje.
Ako uspe, Japan će postati peta zemlja koja je izvršila sletanje na Mesec. Rusija i SAD su to više puta činile 1960-ih i 70-ih godina. Kina je sletela tri puta u protekloj deceniji — uključujući i na drugu stranu Meseca — i vraća se na drugu stranu kasnije ove godine kako bi donela uzorke Meseca. I upravo prošlog leta, Indija je to uradila. Samo su SAD postavile astronaute na Mesec.
Sletanje bez uništavanja nije lak podvig. Gotovo da nema atmosfere za usporavanje svemirskih letelica, a padobrani očigledno neće raditi. To znači da lender mora da se spusti koristeći potisnike, dok plovi pored podmuklih litica i kratera.
Kompanija japanskog milionera, ajspejs, videla je da se njen lender razbio na Mesec prošlog aprila, nakon čega je usledilo rusko sletanje u avgustu. Indija je trijumfovala nekoliko dana kasnije u blizini južnog polarnog regiona; to je bio drugi pokušaj zemlje nakon pada u 2019. Izraelska neprofitna organizacija takođe je udarila u Mesec 2019.
Sjedinjene Države nisu pokušale da slete na Mesec otkako su Džin Sernan iz Apola 17 i Harison Šmit, poslednji od 12 mesečevih šetača, istraživali sivu, prašnjavu površinu u decembru 1972. Mars je pozvao i Mesec se povukao u NASA-ino retrovizor, dok je svemirska trka između SAD i Sovjetski Savez došli su do kraja. SAD su ih pratile sa nekoliko lunarnih satelita, ali bez kontrolisanih sletanja – do sada.
Ne samo da Astrobotic and Intuitive Machines žele da okončaju američku sušu sletanja na Mesec, već se bore za prava na hvalisanje kao prvo privatno lice koje je – nežno – sletelo na Mesec.
Uprkos kasnijem početku, Intuitive Machines ima brži, direktniji udarac i trebalo bi da sleti u roku od nedelju dana od poletanja. Astrobotiku će biti potrebne dve nedelje samo da stigne do Meseca i još mesec dana u lunarnoj orbiti, pre nego što bude pokušano sletanje 23. februara.
Ako dođe do kašnjenja raketa, koje su već zaustavile obe misije, bilo koja kompanija bi mogla da završi tamo prva.
„Biće to divlja, divlja vožnja“, obećao je izvršni direktor Astrobotica Džon Tornton.
Njegov kolega iz Intuitive Machines, Stiv Altemus, rekao je da je svemirska trka „više o geopolitici, kuda ide Kina, kuda ide ostatak sveta“. To je reklo: „Sigurno bismo želeli da budemo prvi.“
Dve kompanije su bile nos uz nos otkako su primile skoro 80 miliona dolara svaka u 2019. u okviru NASA programa za razvoj usluga isporuke na mesec. Četrnaest kompanija je sada pod ugovorom NASA-e.
Astrobotic-ov četvoronožni, 6 stopa visok (1,9 metara) lender, nazvan Peregrin po najbržoj ptici, sokolu, nosiće 20 istraživačkih paketa na Mesec za sedam zemalja, uključujući pet za NASA-u i kutiju za cipele veličine rover za Univerzitet Karnegi Melon. Peregrin će ciljati na Sinus Viscositatis u srednjim geografskim širinama, ili Zaliv lepljivosti, nazvan po davnoj silikatnoj magmi koja je formirala obližnje kupole Gruithuisen.
Lender sa šest nogu i 4 metra (4 metra) kompanije Intuitive Machines, Nova-C, ciljaće na južni polarni region Meseca, takođe će nositi pet eksperimenata za NASA-u koji će trajati oko dve nedelje. Kompanija cilja na 80 stepeni južne geografske širine za tačdaun. To bi bilo dobro unutar Antarktika na Zemlji, primetio je Altemus, i 10 stepeni bliže polu nego što je Indija sletela prošlog leta.
Naučnici veruju da u trajno zasjenjenim kraterima južnog pola nalaze se milijarde funti (kilograma) smrznute vode koja bi se mogla koristiti za piće i pravljenje raketnog goriva. Zbog toga će prvi lunohodi u NASA-inom programu Artemis—nazvani po Apolonovoj sestri bliznakinji u grčkoj mitologiji—sletjeti tamo. NASA još uvek ima 2025. godinu u knjigama za to lansiranje, ali Kancelarija za opštu odgovornost sumnja da će to biti bliže 2027.
Astrobotic će se uputiti ka južnom polu svojim drugim letom, noseći NASA-in rover Viper koji traži vodu. A Intuitive Machines će se vratiti tamo u svojoj drugoj misiji, isporučujući bušilicu za led za NASA-u.
Sletanje blizu južnog pola meseca je posebno nezgodno.
„Toliko je kamenit i krševit i pun kratera na južnom polu i planinski, da je veoma teško pronaći osvetljeno područje za bezbedno sletanje“, rekao je Altemus. „Dakle, morate biti u stanju da to precizirate i samo ga postavite na pravo mesto.“
Dok je Hjuston dugo bio povezan sa svemirom, Pitsburg je novajlija. U znak sećanja na Čelični grad, Astrobotic-ov lender će nositi žeton za zabavni park Kenivud, pobednik javnog glasanja kojim je pobedio Steelersov strašni peškir kojim se mahalo na fudbalskim utakmicama, prljavštinu iz Mesečevog parka u Moon Tovnship-u i Hajnc igla za krastavce.
Lender takođe nosi pepeo ili DNK od 70 ljudi, uključujući tvorca „Zvezdanih staza“ Džina Rodenberija i pisca naučne fantastike Artura C. Klarka. Još 265 ljudi biće predstavljeno na gornjem stepenu rakete, koji će kružiti oko sunca kada se odvoji od lendera. Oni uključuju tri originalna člana glumačke ekipe „Zvezdanih staza“, kao i pramenove kose trojice američkih predsednika: Džordža Vašingtona, Dvajta D. Ajzenhauera i Džona F. Kenedija.
