Kada je u pitanju holesterol, on se obično deli na „dobru“ i „lošu“ vrstu na osnovu njihovog uticaja na zdravlje srca – ali sada je nova studija pokazala da „dobar“ tip holesterola može imati i druge zdravstvene rizike.
Ovo je holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL-C), a najnovija istraživanja povezuju njegovu obilje sa većim rizikom od demencije kod starijih osoba. Za starije od 75 godina rizik se povećava za 42 odsto, pokazala je analiza.
Istraživanje, koje je vodio tim sa Univerziteta Monaš, analiziralo je podatke o 18.668 odraslih starijih od 65 godina iz Australije i SAD. Sve u svemu, za one kojima je dijagnostikovan visok nivo HDL-C, rizik od demencije se povećao u proseku za 27 procenata, sa pojedincima koji su praćeni u proseku 6,3 godine.
„Ovo je najsveobuhvatnija studija koja izveštava o visokom HDL-C i riziku od demencije kod starijih ljudi“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Nalazi su pokazali da je visok HDL-C povezan sa rizikom od demencije i da se rizik povećava sa godinama.“
Većina holesterola u našim telima je lipoprotein niske gustine (LDL) ili ‘loš’ tip, i ako ga ima mnogo u krvi, može začepiti arterije, povećavajući rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Glavna prednost HDL-C je održavanje nivoa LDL-C pod kontrolom.
Smatra se da je normalan nivo HDL-C u krvi 40–50 miligrama po decilitru (ili mg/dL) za muškarce i 50–60 mg/dL za žene – otprilike 40–60 promila. Skoro 15 procenata učesnika (2.709 ljudi) imalo je ono što se smatralo visokim nivoom HDL-C na početku studije, što je 80 mg/dL ili više.
Povećanje rizika je priličan skok, a veza je ostala značajna kada se prilagodi faktorima kao što su starost, pol, obrazovanje, konzumacija alkohola i svakodnevna vežba. Međutim, ovo ne dokazuje da holesterol uzrokuje povećanje demencije – samo da postoje dokazi o povezanosti.
„Iako znamo da je HDL holesterol važan za kardiovaskularno zdravlje, ova studija sugeriše da su nam potrebna dalja istraživanja kako bismo razumeli ulogu veoma visokog HDL holesterola u kontekstu zdravlja mozga“, kaže epidemiolog Monira Husein sa Univerziteta Monaš.
Istraživači nisu kopali ni u kakve moguće biološke mehanizme koji bi mogli da povezuju visok HDL-C sa demencijom, što bi se moglo razmotriti u budućim studijama. Ono što znamo je da je sve u našim telima usko povezano – uključujući srce i mozak.
Stručnjaci još uvek nisu sigurni kako tačno nastaje demencija, pa otkrića ovakvih asocijacija pomažu da se istraživanja usmere u pravom smeru. Dalje, to bi potencijalno moglo pomoći u razvoju preventivnih tretmana ili izlečenja i u prepoznavanju ko bi mogao da razvije demenciju, a ko ne.
„Možda bi bilo korisno uzeti u obzir veoma visoke nivoe HDL holesterola u algoritmima za predviđanje rizika od demencije“, kaže Hussain.
